Балканац

“Тата, шта је то Хрват?” пита мене моја трогодишња ћеркица…из чиста мира, без разлога… Седи ту и моја мама а њена баба, збуњени смо обоје... Ја ћутим, не могу да се сетим шта да кажем а бојим се и да ме мајка не предухитри и каже нешто „у свом стилу“... јер за моју маму читав свет се дели на Србе (ми, Руси и Грци), муслимане (Арапи и Африканци), Хрвате (сав западни свет) и остале - који њој нису ни важни. Има она неку своју чудну логику сортирања и како год покушам да је убедим у другачије, не пали брате. А што је најгоре, живимо у Сиднеју, једном од највећих космополитских центара планете, што реце чика Бора Чорба: „Све Арапи, Црнци и Кинези..“. Шарено брате да шареније не може бити.

Сећам се доласка овамо. Да сам дошао возом, вратио бих се одмах назад јер бих помислио да је погрешна станица. Очекујеш кенгуре, коале, све богато а оно….

И шта сад? Дошо’си, немаш куд’,‘ајде бар да видим шта раде ови у Аустралији.

Сви путеви ме одведоше до сиднејског предграђа званог Ливерпул. Пуно “наших” и људи и радњи. Све што ти треба тамо можеш наћи, и музику, и бисту Драже Михајловића, и прасиће и купус и сарму…ма само реци…ако нема набавиће.

Испијајући тако кафе у “нашим” кафићима упознаш ликове који су ту по 30 -40 година, не знају Енглески, сви на социјалном - не раде, а пуни идеја како да зарадиш пар милиона за недељу дана. Као што рекох - част изузетцима.

Када сам се заситио ћевапа, бурека и филозофа, ударим мало по италијанским предграђима (Leichhardt, Five Dock) истребљујући пице, шпагете, лазање и којекакве ђаконије које никада ни видео нисам. Италијани, исто као и наши, пуни су себе, много воле да филозофирају и паметују ал’ они то некако раде са стилом. Наше журке се углавном завршавају тучама и фркама а код њих је то некако културније, ваљда то некако мафија регулише после. ‘Еј, а јел’ знаш како је мафија настала? Па наводно кад су Французи окупирали Сицилију, почели да жаре и пале па између осталог уграбили једну млађану девојку. Њена мајка истрчала из куће и почела да вришти на сицилијанском дијалекту “Ма фиа” Ма фиа” илити на правом италијанском: “Mia Figlia”, а што ти на нашем значи “Моја кћерка”. Сицилијанци чули вриску, скупили се, дограбили мотке и остало па побише Французе. После су се организовали у групу, постали покрет отпора и дадоше себи име “Мафиа” јер их је тај повик ујединио. Ето видиш, и они су били добри у почетку ал’ што се после искварише бре…

Онда сам се некако спетљао са Грцима. Они брате некако још више пуни себе, те ми смо најбољи, најпаметнији а и филозофију и математику смо ми измислили. Е онда се ту нађе неки Арапин па онда он каже : “Е па нисте ви – него ми”. Са стране то некако посматрају Кинези и смешкају се, ко’ да ‘оће да кажу ”Еее, ми смо то давно открили ал’ нисмо хтели да вам кажемо”.

А ја јадан ћутим и трпим, трпим и на крају бубнем: “Е док сте ви филозофирали и јели прстима моји претци су бре виљушком на двору јели!” Они ћуте. А шта да кажу? Откуд они знају у ком филму сам ја то чуо И одакле је виљушка дошла? Ма доста ми више свега. Сви добри и паметни а само ми ништа немамо. Па докле бре. И онда почне полако у теби да се буди нека звер. Неко чудно биће које је годинама чучало у теби ал’ није имало ни воље ни снаге да се уздигне и да крикне. Патриота. Патриа-домовина, па и ја сам однекуд дошао. Нисте само “ВИ” паметни и добри. Па имамо и “МИ” историју - мало више ратова него остали ал’ и то је нешто.(/slika2)

Ови Аустралци се бусају с неким коњем ! (”Phar Lap”). Те освојио толико и толико трка итд. Коњ - и то им је историја??? А што је још горе, ових дана да би добио аустралијско држављанство мораш да полажеш “Citizenship test” и између осталих имаш и то питање: “Ко је био Phar Lap?” Па ако не знаш - паднеш тест па све испочетка!!!

И онда, што више култура и нација упознаш, тај патриотизам се промени у несто друго. Није расизам, не мрзим брате ама баш никога ал’ почео сам некако далеко више да ценим и поштујем оно моје, балканско, ратоборно, можда заостало…ал’ моје.

Ових дана предајем Италијански и информатику на једном државном колеџу који углавном похађају студенти рођени у Аустралији али “пореклом” са не-енглеског говорног подручја. Углавном Азијати, наши, Турци, Арапи и понеки “Енглез”. Они “бели”, англосаксонци, углавном похађају приватне школе где је реткост да видиш неког из горе поменуте групе. Нису толико паре у питању (школарина) колико је ствар статуса.

Нико овде никога не дира и не вређа, сви се поштују али ипак када почну мали или велики одмор, свака птица своме јату лети. Кинези са Кинезима, Арапи са Арапима итд. Мени се уствари та шароликост свиђа и стварно уживам у свом послу и стварно поштујем све моје студенте јер су то добра деца жељна бољег живота.
Али ових дана, кад ме моја кћерка упита: “Тата шта је то Грк?” мораћу да припазим да не одговорим “Србин сине…!”