У једном дану ТАВИ методом 21 пацијент добио нови срчани залистак

Тимови лекара Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” оборили су јуче још један светски али и сопствени рекорд. Како је за „Политику” потврдио професор др Милован Бојић, директор ове медицинске установе, на институту је јуче оборен рекорд у неоперативној замени аортног залиска такозваном ТАВИ методом. Наиме, у само једном дану за осам сати ова интервенција урађена је код 21. пацијента. ТАВИ процедура значи, појаснио је Бојић, уградњу аортне валвуле трансартеријским неоперативним путем.

„То представља нови светски рекорд у броју урађених интервенција такве врсте у једном дану у свету. Институт „Дедиње” је пре овог светског рекорда срушио у ствари сопствени рекорд јер смо ми у децембру прошле године урадили 17 таквих интервенција и претекли Лос Анђелес и Лајпциг. Подизањем сопственог рекорда не ради такмичења него ради збрињавања пацијената којима је ова интервенција неопходна и који су витално угрожени, спасили смо 21. пацијента. Реч је о пацијентима који имају више од 70 година и којима би хируршка процедура замене овог залиска или операција на њему била изузетно ризична због тешког скидања таквих пацијената са машине за замену”, нагласио је Бојић.

Са овом, како каже, комотном валвулом „они добију нови квалитет живота” и данас ће већ ићи својим кућама.

„На овај начин су заправо решени проблеми који су били велика енигма за решавање”, оценио је наш саговорник.

Шта је ТАВИ процедура?

„Путем катетера, као када се ради коронарографија, уносимо ТАВИ, односно тај залистак који је направљен од говеђег перикарда, који је ручне израде и који се убацује на место где се налази постојећа аортна валвула. Претходно се пацијенти добро припреме, утврде њихове индикације, скенерски, екокардиографски се непогрешиво утврде који су премери такве валвуле. Значи путем катетера, као класична коронарографија, односно катетеризација, унесе и пласира се на место старе валвуле. Потом се пацијенти прате ултразвучно да ли то добро функционише и током сутрашњег дана одлазе кући”, објаснио је наш саговорник.

То су, како је навео, пацијенти који имају аортну стенозу са тешким симптомима, са брзим замарањем, губљењем даха, поремећајем срчаног ритма итд.

„Неретко такви пацијенти са аортном стенозом падају у несвест брзо, због свега што се дешава, тако да су они већ дубоки предмет опсервације кардиолога. Ово је божја метода и спасоносно решење”, сматра Милован Бојић.

Творац и први утемељивач ТАВИ методе је професор Алан Крибије, који је, према речима Бојића, још 2002. године уградио прву ТАВИ валвулу у свету. Од тада до данас ова се метода користи у преко 150 земаља на свету и спасава стотине хиљада пацијената сигурне смрти и омогућава им квалитетан живот.

„Он као човек који је урадио прву овакву методу, задивљен је био нашом брзом кривуљом учења и европским и светским рекордима које смо постигли те је посетио Институт „Дедиње” у два наврата. Чак је заложио своје име институту да носи по њему симпозијум или највећи научностручни скуп о ТАВИ валвулама у Европи и свету. А мени је на прослави 45 година института рекао: „Директоре, будите уверени да ваш светски рекорд ускоро неће нико моћи да превазиђе.” Ја сам рекао „да сте ми живи и здрави”, као да сам предосетио да му треба здравља. Ми ћемо га надмашити. Професор је нажалост преминуо изненада и ово је дуг према њему. Ми премашујемо тај рекорд у славу професора Крибијеа за добробит наших пацијената и наше медицине у целини”, оценио је Бојић.

И додао да је ово показатељ да Институт „Дедиње” припада врхунским здравственим установама у свету. „Мало која од њих у свету може да се похвали оваквим резултатима. Наши рекорди су пре свега показатељ организације, вођења, руковођења, синхронизације, логистике свих служби јер у извођењу ТАВИ процедуре учествују готово сви сегменти института. Пре свега то су инвазивни кардиолози, ехо кардиографери, анестезиолози, васкуларни хирурзи, кардиохирурзи, радиолози, трансфузиолози, биохемичари... То је цео тим који компактно функционише, који се толико добро надопуњује и који може да изведе овако комплексне и тешке процедуре у једном дану, а пацијенти практично сутрадан сви одлазе кући и то је понос наше медицине”, закључио је Бојић.