Снага и моћ леже у љубави и миру

Пред читалачку публику стигао је дебитантски роман „Досије глумац” Исидоре Радоњић (35), новинарке, драматуршкиње, интерпретаторке и ауторке прилога и скечева у оквиру  Научно-образовног програма РТС-а. За себе каже да је сањарка, бунтовница с разлогом, боемка, панкерка и креативка. У њеном првом роману главни лик је Марија Кантаревски, која је у прошлости била жртва силовања. Како нам је Исидора Радоњић укратко испричала, јунакиња романа постала је после тога асоцијална, анксиозна, затворена...

– Када је одјекнула вест да је познати глумац силовао колегиницу, њена пријатељица је ангажује да ради пи-ар на друштвеним мрежама против силоватеља. Иако јој се враћају сећања, одлучује да се ангажује, јер жели коначно да се избори и са сопственом траумом, а и да помогне жртвама силовања.

Према речима ауторке, последњих неколико година, овакве теме су присутне у медијима, али нико им се није довољно посветио на начин како заслужују, него само кроз произвољне текстове и кликбајт наслове. Зато је она, наводи, кроз роман покушала да прикаже поглед из другог угла, кроз лик Марије, која поставља питање „Шта ако није?”, када сви упиру прстом и осуђују, али и „Шта ако јесте?“, када потенцијалног силоватеља сви бране.

Упитана нуди ли роман решења, с обзиром на то да смо сведоци да не само медији већ и друштвене мреже све дубље задиру и утичу на наше животе и да ли је могуће да се изађе из тог вртлога у који смо упали, она каже да не мисли да је проблем друштвених мрежа задирање у нечији живот, јер увек можемо да ограничимо кориснике да не виде оно што делимо. Већи проблем је, истакла је, пласман неистина, у које многи верују, а потом линч на основу изречених лажи.

– Управо, у роману, реконструисала сам један стварни догађај из наших медија, који показује опасности таквих и сличних обмана – каже ауторка.

Како је рекла, током процеса писања најтеже јој је било да разговара са жртвама насиља, али и са неправедно оптуженим, а потом да ту њихову бол пренесе на папир и оживи га у срцу њене јунакиње.

– Потом да пред њу поставим дилему, на основу мањка доказа или лажи, онда да у њој пробудим жељу за истраживањем, а да све то изгледа као лепа трилер авантура за читаоце – додала је.

На питање коме се, заправо, роман обраћа и да ли нуди наду да можемо да живимо у бољем, праведнијем и саосећајнијем друштву него што је то случај данас, Исидора Радоњић каже да нема романа, барем не доброг, који не нуди поуке, додајући да се нада да је у томе успела и да су први коментари читалаца веома позитивни.

– Што се тиче веровања у боље сутра мислим да је то индивидуално. Оно што је до нас, до сваког појединца, јесте да се трудимо да будемо бољи, саосећајни, да имамо лепшу душу, јер како рече Достојевски – лепота ће спасити свет – констатује наша саговорница.

Главна јунакиња се на почетку приче дружи са феминисткињама, док на крају прекида сарадњу са њима. Упитана да ли је то отклон од таквог начина размишљања, ауторка књиге одговара:

– Напротив, Марија је феминисткиња у срцу, жели да сви буду једнаки и равноправни, али воли мушкарце. У њеном срцу нема мржње, већ борбе за једнакост, док су њене колегинице активисткиње за плату, па користе феминизам за обрачуне са неподобним. Сматра да такав начин борбе „под плаштом феминизма” наноси велику штету женама.

Исидора Радоњић открива и да јој је ,,Атлантида” Борислава Пекића роман испред свог времена који је изнова и изнова надахњује.

– Како ,,Атлантида” говори о митском, изгубљеном острву где је становала најплеменитија раса људи, тако видим данас како се убија све што вреди у човеку. Атлантиђанима је жудња за моћи била страна све док није настао рат између људи и робота који је довео до потопа и опште катастрофе – каже она.

Тај наизглед митски, најкрвавији грађански рат између машина и људи одиграва се управо сада пред нашим очима, где нажалост кроз злоупотребу моћи медија преживљавамо ментално насиље, истиче наша саговорница и закључује:

– Освешћавам како медији тако и цео систем тежи да нас роботизује, да нас отупи, да нас зарати, и уништи све људско у нама. Снага и моћ, баш као и код племенитих Атлантиђана – леже у љубави и миру.