Матори Аустралијанци и младе Филипинке

Све су упадљивији, сваки час налећем на њих, а редовно на дугачкој јутарњој шетњи плажом од Срферса до Броудбича. Матори Аустралијанци и младе Филипинке, Тајланђанке, Индонежанке, с руком у руци или под руком.

Никоме не запињу за око, а одавно је то почело и сви су равнодушни, од људи до неба, океанских таласа и галебова.

Ходају успорено, задихани, стењу под теретом година, болести, лоше пробаве, кратког даха и дугог памћења, погурени и мало погнути удесно, где су се закачиле њихове младе супруге.

Упирем прстом у њиховом правцу мом комшији Аустралијанцу који је њихових година. Он онако не гледајући их рече ми да се то овде одавно примило, одомаћило, и као што видиш, успева. Наводио ми различите судбине својих познаника, дилеме и једних и других, тих младих жена из разних азијских земаља. Нити их брани, нити куди.

- Зар ти стварно не видиш колико оне воле своје супруге, богате и полумртве. Видиш комшија далеко је бројнија групација боље стојећих старијих Аустралијанаца који још могу стајати и мрдати се по палубама и луксузним собама огромних крузера на крстарењу по далеким, егзотичним меридијанима света.

С њима су и њихове времешне супруге. Тако заједно налазе и смишљају нова узбуђења. Ово је друго, оженити се у њиховим годинама. У сусрету тих година увек нешто шкрипи, а мазиво се држи у њиховим новчаницима и њеним очекивањима и стрпљењу.

- А да им није затребала болничарка и куварица под истим кровом?

- Не, али могу бити и једно и друго, али се овде ради о нечему другом. Не спорећи им право, смета ми, да не ширим о томе, а и тешка је то и судбина и прича. И шта си потегао о томе. Овде је све ведро од неба до земље, несрећан и сиромашан је само онај ко то сам одабере.

Окачиле су се о њихове руке дограбивши нешто боље од живота уз њих и од њих. А и они су имали своју рачуницу. Или су им супруге умрле или су се развели и са пола имовине променили адресу са намером да дођу до целе жене и узбудљивијег живота. Остављају оно што их је стално подсећало на старост и крај од којих су бежали.

Уместо рајске трпезе чекали су ух суварци виталитета и окрајци радости живота а то им је било довољно. Добили су колико су заслужили, стекли мање него што су могли, а више него што им треба, по мери њихових навика и потреба. Пристигао им добар и квалитетан живот, али пристигле и позне године и рачуни старости на наплату.

Врховни судски извршилац судбине мотри их одозго. Престали су да грабе нашироко, стичу иметак и броје новце, сад броје дане и кораке, који су им преостали.

Остало им је више новца него корака испред. Троше преостале дане и имовину са ужом и широм родбином својих супруга из сиротињских квартова Тајланда, Филипина, Индонезије. И сви су задовољни јер на боље нису научили.

Мој комшија Херцеговац ми шеретски намигне и каже да се у њиховим годинама не преноси преко прага у кућу него је време да се преко прага износи из куће на неко друго место. Мој други познаник Далматинац није био мање живописан рекавши да на звонику њиховог живота већ касна ура бати.

Гледам их у мимоходу, на њиховим лицима млака је радост, јер је по танким кришкама наде намазана. Испод привида ведрине, вешто крију мрклине ћутања и дубоких процепа од 30 или 40 година старости.

Ноћ пада над Срферсом. Пацифик потонуо, а ноћ дубља од њега. Стари Аустралијанци и њихове младе супруге се дохватају својих предграђа и капија које шкрипнуше као и артритични зглобови, расклимана колена, крста и натруле бронхије и упутише се на вечеру, одмор и починак.

Лазар Ковачић, Голд Коуст, Квинсленд, Аустралија

Пишите нам
 Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика