„Јевремовац” – век и по постојања

Најстарија ботаничка башта у Србији „Јевремовац” обележава јубилеј којим се могу похвалити малобројне институције – 150 година постојања. У ту част вечерас ће бити организована изложба на простору ове јединствене оазе која ће подсетити шта све на овом локалитету Београд и Србија, када је реч о биљном свету, могу да покажу.

– Изложбу смо поставили на ограду баште да бисмо суграђане упознали са историјатом и улогом коју „Јевремовац” има и у ботаничком, али и културном и у уметничком смислу. Планирано је да у оквиру изложбе прикажемо бар делић онога што у башти чувамо. У отвореном делу баште тренутно имамо више од 1.300 дрвенастих и зељастих биљака. Међу њима је и стабло храста лужњака чија је старост око 180 година и које се убраја међу најстарије у граду. Али имамо и примерке Панчићеве оморике и других ендемичних биљака као што су рамонде. И у стакленику се налази више од 1.200 врста што наших – ендемичних, што оних из целога света – рекла је проф. др Гордана Субаков Симић, управница Ботаничке баште „Јевремовац”.

Она истиче да је башта место и за крајње ретке и угрожене врсте, али и све друге биљне врсте, од оних које се користе у исхрани, у индустрији, у хортикултури, оне које живе код нас, али и оне које се могу наћи диљем света.

– Има људи који не могу да путују, а ми смо ту да им тај свет приближимо колико можемо. Јер, ботаничка башта је зелена учионица на отвореном, где људи могу да се упознају са разноликошћу која постоји у природи. То је њена мисија и први задатак. Башта није обичан парк. У њој се преплићу различите области живота. Зато се у башти, осим едукације, организују и позоришне представе и концерти и изложбе. Све је то инспирисано природом, а та веза са уметношћу, науком и културом се и види – истиче она.

Ботаничка башта основана је на предлог чувеног природњака и ботаничара Јосифа Панчића, одлуком Министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије 1874. године. Пре оснивања институције, Панчић је гајио малу колекцију биљака у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје.

За потребе Ботаничке баште додељен му је плац на Дорћолу, у Дунавској улици, уз реку, који се врло брзо показао као неадекватан. После две велике поплаве 1888. и 1889. које су у знатној мери уништиле биљни свет било је јасно да ту башта не може остати. Већ после прве поплаве Панчић је почео да тражи бољи простор, али нажалост велики природњак и управник прве Ботаничке баште у Србији умро је 1888. године не дочекавши да види „своје чедо” безбедно смештено на новој локацији.

Знајући за проблеме које је Панчић имао, краљ Милан Обреновић је 1889. године поклонио Великој школи своје имање (воћњак 5,2 хектара), наслеђено од деде господара Јеврема Обреновића, за потребе подизања нове Ботаничке баште. Краљева жеља била је да се башта назове по његовом деди „Јевремовац”.

Недуго по пресељењу на данашњу локацију, 1892. године краљ Милан поклонио је „Јевремовцу” и велику стаклену башту. Она је наручена у фабрици „Мозентин” у Дрездену, познатој по изузетно лепим пројектима стаклених башта по целој Европи. Када је постављена, ова башта била је једна од најлепших и највећих у овом делу Европе. Стакленик је био дужине 60 метара и простирао се на око 560 квадрата, а састојао се од централног павиљона са високом куполом, као и два бочна крила са зиданим анексима.

После бројних оштећења у току ратова и само делимичних реконструкција у својој дугој историји, стакленик је потпуно обновљен 2014. године. У целости је сачуван оригинални изглед конструкције са свим орнаментима, а инсталирани су савремени системи који омогућавају регулацију климатских услова и заливање биљака. Тиме је унапређена могућност за гајење егзота.

Отворени простор Ботаничке баште „Јевремовац” подељен је на 14 површина омеђених колским и пешачким стазама, унутар којих се срећу и засебно организоване целине попут Јапанског врта, систематских парцела, камењара, папратњака, базена са локвањима, лавиринта од бамбуса… Ту је и управна зграда, затим ледара, једна од највећих ботаничких библиотека, као и један од највећих хербара у оквиру којег се налази и хербар Јосифа Панчића…

Ботаничка башта „Јевремовац” од 1995. године има статус споменика природе друге категорије, а од 2007. године је заштићена као споменик културе. Заједно са Институтом за ботанику наставна је јединица Биолошког факултета у Београду.