СЦТ на удару полиције

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. новембра – Касно синоћ је процурило зашто је словеначко грађевинско предузеће СЦТ на мукама и не одговара на питања „Политике” о судбини будућег београдског моста код Аде. Тачније, за колико планира поскупљење градње, што нам је потврдио пословни секретар СЦТ Клемен Гребеншек, као и хоће ли уговором утврђени рокови бити пробијени. Сазнајемо да је вођство фирме „запослила” криминалистичка полиција, која је обавила преметачине у седишту СЦТ јер сумња да је у тој фирми било привредног криминала, односно утаје пореза, корупције, прања новца, уништавања документације…

Из поузданих извора незванично сазнајемо да овога пута под лупом није непосредно Иван Зидар, директор СЦТ, већ пет водећих директора фирме, као и да су истражитељи обавили кућни претрес у стану заменика председника управног одбора СЦТ Александра Мезеа, као и Клемена Гребеншека, шефа Зидаровог кабинета.

Симона Родеж, из ПР службе СЦТ, потврдила је „Политици” да је управо магистар Гребеншек непосредно задужен за пројекат градње моста код Аде. Полиција је у кућним преметачинама тражила доказе да су директори СЦТ преко 20 фирми, од којих су неке у Босни и Херцеговини и Црној Гори, опрали осам милиона евра. У интересу истраге, није откривено да ли су те фирме можда повезане и са партнерским предузећима из Србије.

Све то доводи у сумњу очекивања наручиоца градње моста код Аде у Београду и наде да стандарди на којима почива 9. априла потписани уговор штите инвеститора од јавашлука, који СЦТ у изградњи разних државних објеката практикује код куће. Такође и оцене стручњака у министарствима, која су протеклих месеци у Словенији проблематизовала рад СЦТ, сугеришу опрез.

Да подсетимо, СЦТ је у жижи интересовања овдашње јавности, како после хапшења директора предузећа Ивана Зидара фебруара и јуна 2008 (од када фирму прати лош глас да је министар саобраћаја Радован Жерјав предложио да држава СЦТ стави на црну листу по питању јавних тендера), тако и после најновијих вести да је некадашњи грађевински понос запао у финансијске проблеме.

„Зашто мислите да у Словенији не знамо да склопимо квалитетан уговор?”, зачудио се високи званичник словеначког министарства саобраћаја након питања „Политике” да ли је могуће да су послови изградње словеначких аутопутева и пратећих тунела које је држава поверила СЦТ-у тако лоше уговорени. Наиме, словеначки медији непрестано извештавају о скандалима, попут оног с почетка године када је утврђен лош квалитет бетона коловоза у Тројанским тунелима на аутопуту Љубљана – Марибор и другим новим тунелима. Зато су возачи панично упозоравани на драстично ограничење брзине на реченим деоницама које су проглашене опасним. Или афере која је прогањала министра Жерјава због падања малтера с плафона у тунелу на обилазници око Љубљане, непосредно након што је министар пустио у промет. Али и оне да је СЦТ упорно пробијао рокове градње, уз вртоглави скок цена… То је скратило мандат Жерјавовом претходнику на министарском месту и излуђивало пореске обвезнике, крајње платише СЦТ-ових грађевинских бравура.

Веру београдских власти да је „град у случају моста код Аде заштићен, јер је уговор урађен према међународном ФИДИЦ стандарду”, али и банкарским гаранцијама, доводи у сумњу одговор Бранке Видетич задужене за односе са јавношћу у Дарсу, словеначкој државној дирекцији за изградњу путева. „Сви уговори са СЦТ-ом за градњу аутопутева, вијадукта, мостова, тунела склопљени су у складу са ФИДИЦ стандардом. Они су као општи услови саставни део извођачког уговора. Дарс увек поступа у складу са тим стандардима. Сваки уговор је осигуран и банкарском гаранцијом за добро и благовремено извођење радова”, наглашава Видетичева. Слично за „Политику” каже и Ирма Стерле Гланер, гласноговорница словеначког министарства здравља, чија је министарка Зофија Мазеј Кукович пре месец дана јавно апеловала на медије да јој помогну да укроти СЦТ-ов јавашлук у градњи неуролошке, педијатријске ионколошке клинике, све у Љубљани.

А ако је у Словенији, држави ЕУ која се уједно успешније од Србије бори против корупције, СЦТ склапао уговоре под истим или чак строжим условима него што је то случај са градњом моста код Аде, како је могуће да су многобројна градилишта широм Словеније таворила недовршена више од деценије, а цене објеката неконтролисано расле? „Словенија је мала, двомилионска држава, сви смо родбински повезани, а и ако нисмо, онда је неко некоме учинио неку услугу, па му после то овај враћа”, цинично одговара портпарол министарства саобраћаја. Подсмева се питању зашто се инвеститор (Министарство саобраћаја Словеније) није позвао на ФИДИЦ стандарде, на које рачуна инвеститор београдског моста: „Какви стандарди, какви бакрачи, па баш зато је наш министар Жерјав тражио да се сви уговори, све јавне наруџбине прочешљају. Став нашег министра је да се СЦТ-у не смеју дозволити поскупљења већа од 10 одсто, а не трострука!”

Истина је да је министар Жерјав прозвао СЦТ за бламажу, а то грађевинско предузеће се извлачио на подизвођаче, упозорава наш саговорник. СЦТ-ово „надмудривање” са Министарством саобраћаја описује овако: „То је као да ја са вама потпишем уговор да ми изградите кућу. Баш ме брига ко је ваш керамичар, а ви се после извлачите и кажете да нисте могли да завршите кућу у року, јер се искомпликовало око плочица. Тако је у овој држави – нико ни за шта није крив, СЦТ је давно схватио како да се извуче од одговорности и некажњено извуче максималну корист”.

Министарка Кукович је претила СЦТ-у да ће уновчити банкарске гаранције (бар у случају десетогодишње градње Педијатријске клинике која је на крају испала два пута скупља од почетне цене), а министар Жерјав да ће преиспитати све уговоре са СЦТ-ом. Видетичева објашњава зашто се од тога одустало, иако је уговор „могуће отказати ако су испуњени законски предуслови, иначе је одговоран онај ко од уговора одустане”. А то може бити предмет дуготрајних спорења. Попустљивост оштећених словеначких министарстава према СЦТ-овом широкопотезном начину пословања условљава и сазнање да „чак и када су испуњени услови (за поништење уговора), инвеститор мора да размотри је ли то мудро из видика каснијег наставка започетих радњи”. А то подразумева нови тендер и блокирано градилиште „најмање шест до дванаест месеци”.

„Онда већ само кашњење може довести до виших цена”, упозорава портпарол Дарса. Саговорници нашег листа подсећају да је СЦТ према уговорима у Словенији био дужан да неквалитетну градњу исправи о свом трошку, што је изазвало нова оспоравања на релацији министарстава (као инвеститора) и вођства СЦТ. То је разлог што неки завршени објекти на којима су утврђени недостаци у Словенији ни дан-данас немају грађевинску дозволу.