Пошта редовно стиже на Космет

Косовска Митровица – Јавни саобраћај предузећа ПТТ "Србија" свакодневно функционише према централној Србији. Наиме, све српске средине – север Косова, централно Косово, косовско Поморавље, рачунајући и сва повратничка села у овим срединама свакодневно примају и шаљу пошту, а у зависности од територије размена са поштанским централама у Краљеву обавља се сваким радним даном, као што је то рецимо случај са општинама на северном делу КиМ, као и српским срединама из централног дела, док двосмерни саобраћај из Метохије, Сиринићке Жупе и косовског Поморавља функционише три пута недељно.

Како за "Политику" каже Ранђел Нојкић, директор Радне јединице Поштански саобраћај за КиМ, ПТТ "Србија" пружа услуге свуда где живе Срби, а од 2002. године успостављена је и сарадња са Поштом Косова након што је 1999. и 2000. године поштански саобраћај био обустављен. Наиме, наводи Нојкић тадашњи цивилни администратор Унмика је "приморао" Албанце да сарађују са ПТТ "Србија", на основу конвенције Светског поштанског савеза, тако да се на основу тога и Албанцима, чија пошта стиже из Србије или из иностранства уручује преко поштанског центра у Косову Пољу који даље пошту (пензије, додатке...) доставља дирекцији косовске поште у Приштини.

На територији КиМ, у свим српским срединама, функционише 16 пошта и 14 истурених шалтера које покрива око 200 радника, а они расељени који су раније радили на КиМ, у овом предузећу упошљени су у поштанским центрима у централној Србији.

Објашњавајући како функционише "двосмерни саобраћај" са севера и са централног дела Косова, Нојкић каже да сва пошта која из Србије стиже на Космет прво долази у Краљево, а одатле се превози до Рашке одакле се преузима и распоређује ка градовима и селима у овом делу КиМ. Када је у питању део Метохије и села у овом делу, или рецимо местима Сиринићке Жупе као и косовског Поморавља, рачунајући и Гору где искључиво живе Горанци, Нојкић каже да "двосмерни саобраћај" из Краљева три пута недељно иде до Косова Поља, тачније до села Угљаре, а потом се односи на адресирано место.

Све услуге упућене Албанцима ми уручујемо, не враћамо их, тако да имамо писама, вредносних пошиљки, али и телеграма који се упућују Албанцима у Ђаковицу, Призрен, или било који град где Албанци живе – говори Нојкић, наглашавајући да су градови на Космету у којима живе Албанци, пре нешто више од годину ипо дана добили нове поштанске бројеве. Он за то криви Унмик, јер пред Светским поштанским саветом Космет није могао да наступи као држава и самим тим није могао да добије поштански број, али је уместо Косова наступио Унмик, кршећи Резолуциију 1244 Савета безбедности и тако  "изашао у сусрет привременим косметским институцијама, односно влади Косова".

Када је у питању телефонски саобраћај све централе које су под ингеренцијом ПТК (Поште Косова) ту није могло да буде никакве "протекције" па тако сви градови на Космету где живе Албанци и даље користе позивни код за Србију (9938...), јер нису могли да добију позивни број, али су представници привремених косметских институција, односно надлежно Министарство за телекомуникације у влади Косова је једнострано извршило тарифирање целокупног телефонског саобраћаја према централној Србији где га тарифира као међународни саобраћај.

Тај проблем би требало да реши Слободан Петровић који је менаџер у ПТК и да интервенише, јер таквим тарифирањем много губе Срби који користе услуге телефонског саобраћаја косовске Поште. По речима Нојкића тако су, рецимо, угрожени Срби у Косову Пољу, у Ораховцу, у Гњилану, који "нормално окрећу претплатнички број, али тарифирањем као у међународном саобраћају, они чак четири пута плаћају скупљи импулс, него што је то рецимо код нас". Зато су многи Срби онемогућени у комуникацији са родбином која је расељена у централној Србији, јер плаћају тарифу међународног саобраћаја, а с обзиром да услуге мобилне телефоније нису свуда доступне, тако су и многи Срби било да се налазе на централном Косову, у Метохији или у косовском Поморављу, практично одсечени од света.