Брана Цветковић у српској култури и књижевности

Институт за књижевност и уметност из Београда и Научно одељење „Српска књижевност и културна самосвест” организују научни скуп „Брана Цветковић у српској култури и књижевности”, који ће бити одржан данас и сутра. Циљ скупа је да се помније проучи и пажљивије оцени Цветковићев разноврстан и уметнички значајан књижевни и ликовни опус: лирика, приповедна проза, драма, књижевност за децу, критика, есејистика, документарно-мемоарска проза, карикатуре, цртежи, слике, као и његова позоришна делатност.

Иако у многим областима књижевног стваралаштва иноватор, чини се да је Цветковићу посебна неправда учињена тиме што није добио заслужено место у историји српског стрипа, јер је он први, још 1897. године, почео да ствара јединствене стрип-песме, претече модерног стрипа.

Не само на пољу књижевности за децу и хумористичко-сатиричке литературе Цветковић је високе естетске домете досегао и у другим врстама лирике, а посебно у приповедној прози, у радовима који су донедавно били сакривени у периодичним издањима.

Брана Цветковић је, у своје време, био веома популаран и уважаван код публике као мултимедијални стваралац (књижевник, глумац, редитељ, сценограф, ликовни уметник), али га академска јавност није званично признала. У елитним круговима књижевних и позоришних критичара његово стваралаштво је прећуткивано, заобилажено. Цветковићев књижевни рад је нарочито омаловажаван у контексту позоришта које је сам водио, и које је само у првим годинама, до 1901. године, носило назив Орфеум, док је концептуално било на много вишем нивоу него такве сцене у другим европским државама. Другим речима, било је то уметничко позориште као и сва друга, али са колажним програмом и носило је назив „Бранино позориште” од 1901, па све до последње године рада 1929. године.

Недавно су објављена критички/научно приређена Изабрана дела Бране Цветковића (I–VIII) у издању Института за књижевност и уметност (2022–2023), а која је приредио др Александар Пејчић. Издање први пут пред читаоце износи његово богато књижевно и ликовно наслеђе, и тек оно омогућава да се размотри Цветковићево место у српској књижевности и култури. У међувремену је Александар Пејчић објавио и монографију „Књижевно дело Бране Цветковића”, која на свеобухватан начин, истраживачки исцрпно осветљава живот и стваралаштво овог изузетног ствараоца.