О Мериновој уметничкој и животној филозофији

Изложба посвећена једном од наших великана отворена је у Галерији легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, реч је о поставци под називом „Ото Бихаљи Мерин: Морао сам бити присутан”.

Кустоси су Сенка Латиновић (Музеј наивне и маргиналне уметности) и Мирослав Карић (Музеј савремене уметности), а ова материјалима богата изложба уприличена је поводом обележавање 120 година од рођења „овог проминентног југословенског интелектуалца са циљем да се додатно истраже и изнова сагледају његови лик и дело”.

Kако је саопштено, изложба ће бити отворена до 17. фебруара и реализована је кроз партнерство Музеја савремене уметности у Београду и Музеја наивне и маргиналне уметности, имајући у виду Бихаљи Меринову истакнуту улогу у промоцији домаће и иностране модерне и наивне уметности и нових уметничких појава, као и његову вишезначну сарадњу са овим институцијама.

Kако подсећају организатори, Бихаљи Мерин био је ерудита, неуморан истраживач и путник кроз време, простор, друштва и културе, широких интересовања и са страшћу за знањем. Сликар, авијатичар, предавач, књижевник, новинар, ратни репортер, уредник и издавач, активан члан Комунистичке партије Југославије и Комунистичке партије Немачке, ликовни критичар, ликовни теоретичар, писац о уметности, уметнички директор, оснивач и члан организационих одбора бројних институција и члан жирија многих престижних домаћих и светских манифестација – све је то био Ото Бихаљи Мерин.

Подсећања ради, до сада су у Београду биле приређене две изложбе које су као тему имале његов живот и рад, најпре 1976, у Салону Музеја савремене уметности, а затим 2018, у Kући легата. Али додатан простор за даља проучавања и доприносе сагледавању његове заоставштине и даље постоји и на то упућује лични архив Ота и Лизе Бихаљи Мерин, који обухвата период готово читавог 20. века и који до сада, због његове обимности и разноврсности грађе, није било могуће сагледати у целини. „У светлу ових чињеница, свеобухватније истраживање постојеће документације, као и великог броја спољних архива, библиотека, института, уз разговоре са бројним појединцима, улазак у мрежу познанстава, преломних историјских догађаја и туђе интиме, био је истовремено врло узбудљив, инспиративан, али и деликатан и захтеван подухват, у који је био укључен низ истраживача и сарадника”, истичу кустоси.

Kако даље објашњавају, синтагма из изложбеног наслова често се среће у Бихаљи Мериновим мемоарским записима, а њом је, пре свега, желео да објасни суштину свог погледа на свет и нагласи потребу за преузимањем иницијативе и активним учешћем у друштвеним збивањима којима је сведочио током турбулентних деценија 20. века.

Изложба је конципирана у два поглавља. Најпре су сада на поставци представљени резултати истраживачког рада на архиви, док ће у пролеће следеће године, према концепцији др Иване Башичевић Антић, у Музеју савремене уметности бити приказана дела овог уметника, уз тематско-проблемску анализу појава у уметности које су биле у фокусу интересовања Бихаљи Мерина. На актуелној изложби су издвојене најзначајније станице на његовом животном путу од Земуна, преко Берлина, Париза, Цириха, Мадрида до Београда, пратећи како хронолошки ток догађаја, тако и специфична нелинеарна кретања Бихаљи Мерина на релацији уметност–политика–друштво. Kроз мноштво кореспонденције, књига, текстова, интервјуа, телевизијских емисија, уметничких интервенција, предочен је интензитет његових размишљања о бројним феноменима који су га окупирали.

У припреми је зборник радова истраживача/истраживачица који су из различитих перспектива посматрали познате и мање познате чињенице о животној и уметничкој филозофији Ота Бихаљи Мерина.