Нова „реалност” на цртежима

У београдској Галерији Рима до 20. децембра траје изложба цртежа Марка Велка, насталих у периоду између 2020. и 2023. године. Стварајући техником угљена на папиру, уметник нас овом изложбом уводи у свет сопствене фантазије, у којем су референце из историје уметности и књижевности само фрагменти нове, слојевите „реалности” промењених значења.

Како истичу из ове галерије, снови, фантазије, оживљене историјске личности, књижевни и ликовни субјекти фрагменти су цртежа Марка Велка који се преплићу и напослетку срастају у целовит приказ једне друге „стварности”, која нас, посредством темељно промишљеног и прецизног геста, увлачи у слику. Француски ликовни критичар Оливије Кеплан у каталогу изложбе, поредећи доживљај Велкових цртежа са предолујним моментом наводи да уметник „уклања призоре прикупљене из текућих догађаја и претвара их у црно-бели свет графике, у сивило рендгенског снимка, у парадокс прастарих ликова који више говоре о времену у којем живимо него непрестано бомбардовање информацијама преко друштвених мрежа” и додаје: „Дубоко црнило црта, блистава белина површина, крхкост фактуре цртежа, све нас то суочава с привиђењем где ништа није недоречено, где осећања опасности, страха, бега, у присуству те бескрајне претње стварају алегорију нашег времена.”

Сложеност и дубина Велкових цртежа огледа се у непрестаном преображају значења и у сучељавању градивних елемената призора о чему Кеплан пише: „Марко Велк постиже те чудесне тренутке као сливене призоре помоћу снова и уметности, уметности која прихвата науку и басну колико и научну фантастику, у покушају да испита шта може бити именовано, а шта остаје безимено. Оно што може да се инхерентно  препозна, пред нашим очима се мења у непознато биће. Више него икад видљиво у Велковим делима присутно је само захваљујући невидљивом које му помаже да постоји. Рећи то, значи играти се с апстрактним и фигуративним, са сновиђеним и предосећаним, односно говори о методичном експерименту с применом постојеће слободе.”

Марко Велк рођен је 1969. године у Сплиту (Хрватска). Дипломирао је 1994. на Академији примењених уметности у Паризу. Од 2000. приредио је бројне самосталне и учествовао на више од стотину групних изложби. Радове је излагао примарно у Француској али и у Њујорку (САД), где је живео и радио од 2011. до 2019, као и у Немачкој, Белгији, Аустрији, Грчкој, Србији, Хрватској, Мексику итд. Добитник је бројних признања, укључујући награду Академије ликовних уметности „Пјер Карден” у Паризу (2009), прву награду фондације Међународног центра за савремену штампу 2009, као и првих награда које додељују „Сваровски” (1999) и „Lefranc & Bourgeois” (1997). Његова дела налазе се у колекцији Центра „Жорж Помпиду” у Паризу, Националној библиотеци Француске у Паризу, Музеју савремене уметности у Београду и Де Баyсер колекцији цртежа у Паризу. Живи и ради у Паризу од 2019. године.