Како је Антун спасао бронзане српске ратнике

Зајечар – Импозантни споменик палим ратницима славне Тимочке дивизије на зајечарском централном тргу, популарном Скверу, реконструисан је ових дана, поводом деведесетогодишњице завршетка Првог светског рата и пробоја Солунског фронта. Обновљене су плоче и слова на великом постаменту па сада још упечатљивије три бронзане бисте српских војника у природној величини подсећају на славне битке Тимочана на Куманову, Криволаку, Једрену, Битољу, Церу, Колубари и Солунском фронту, баш како се то и желело када је 2. јуна 1929. овај споменик, рад вајара Франа Менгела Динчића, овде постављен.

Но, умало да му неки потомци славних тимочких ратника, у револуционарном заносу након Другог светског рата – „дођу главе”. Једне ноћи, ни данас се не зна по чијем наређењу, бронзани ратници су уклоњени са постамента. Остала су само сећања, а једно од њих прибележио је, својевремено, Бора Димитријевић, садашњи директор Народног музеја у Зајечару.

Прича о споменику је и прича о његовом спасиоцу, металцу Антуну Шестану, који је споменик скинуо, под окриљем ноћи, да би, као реликт прошлости, био претопљен и заборављен.

– Но, Шестан није извршио и други део наређења ондашње зајечарске власти. Испричао ми је како је, иако смртно уплашен, ипак одлучио да споменик сакрије. Ставио га је у најзабитији угао радионице у Фабрици „Арсеније Спасић”, где је био синдикални активиста, и прекрио кукурузовином. А онда су га другови поново једне ноћи позвали у Комитет Комунистичке партије и упитали да ли је претопио споменик. Једва је изустио да није, и описао шта је са њим учинио. Неочекивано, засули су га похвалама – преноси за наш лист Димитријевић Антуново казивање.

Искусни металац добио је нови задатак, који је требало да такође обави под окриљем ноћи, са истом оном екипом од поверења. Сутрадан, била је субота, пазарни дан, силан свет се слегао на централни градски трг. А имали су шта и да виде...

– Људи су немо гледали, не верујући својим очима. Већ прежаљени споменик поново је био пред њиховим очима. Но сада није било петокраке, која је на постаменту заменила српске ратнике. Већ следећег дана, у недељу, зајечарски трг освануо је са мноштвом упаљених свећа. Упаљене су кришом, ноћу – казује нам Бора Димитријевић.

Металац Антун Шестан одавно није међу живима, а о читавом догађају Зајечаром су кружиле разне приче. Према једној, најчешће помињаној, споменик је скинут јер је некоме засметало то што су бронзани српски ратници лицем окренути према Бугарској, што у том тренутку није било на линији партије и државе. А можда је неко, жељан истицања пред „друговима одозго”, самоиницијативно решио да се обрачуна са „симболом српског хегемонизма”. Као што су одношени и уништени готово сви споменици Зајечарца Николе Пашића...