Пресећи Гордијев чвор

„Радили смо како смо мислили да је најбоље, а испало је као и обично”, речи су којима је Љиљана Шоп, председница Управног одбора Српског књижевног друштва, јуче почела седму редовну скупштину овог књижевног удружења, у већ традиционалном здању писаца, у Француској 7.

Након годину дана рада новог Управног одбора СКД, упркос разноврсним ангажманима да се са „мртве тачке” покрене највећи проблем овог књижевног удружења, а то је питање његовог законског статуса, песникиња Љиљана Шоп је истакла: „Нећемо погрешити, али ни ишта разрешити, ако кажемо да су нестабилност влада у овој години, као и свима нама свакодневно видљиви маратонски проблеми у раду Народне скупштине, која је последња али најважнија карика у дефинитивном решавању нашег законског положаја, били и остали главни разлог што још увек, ево већ седам година, таворимо у правном вакууму својевременог половичног решења по којем постојимо и имамо готово сва права и обавезе као и друга уметничка удружења, али нисмо равноправни све док не уђемо у списак Удружења”.

Стрпљење чланова овог друштва писаца је, како је саопштено, на измаку. Након више од три године борбе, да се наоко формални проблем коначно реши, Љиљана Шоп, само као једна од жртава његовог нерешавања, која ће, између осталих, због тога отићи у пензију са три године радног стажа мање, са извесним огорчењемдодаје: „Још једино у бесу против неправде и хроничном отпору према тромости администрације видим мотив да заједничким снагама идуће године пресечемо овај Гордијев чвор. Не учинимо ли то на почетку мандата ове владе, свим расположивим демократским средствима борбе, довешћемо у питање смисао постојања Српског књижевног друштва, и свако од нас ће бити принуђен да се упита зашто смо га уопште оснивали и коме је тај полузаконски облик организовања био потребан”.

Друга горућа тема овог удружења писаца која се такође није расплела на адекватан начин, у вези јеса међусобним односом трију удружења која би по одлуци Скупштине града Београда требало да располажу зградом у Француској 7, делећи је на три једнака дела и заједнички се бринући о њој.

Како је речено, новим налетом „фантомског” уплитања у подземне просторе овог здања у циљу реновирања Клуба књижевника и околине, ствар се додатно закомпликовала и у свему превазишла ингеренције овог удружења.

Договор са Удружењем књижевника Србије (УКС) , које такође поседује просторије у згради у Француској 7, није постигнут. Наиме, ова два удружења нису успела да се договоре око поделе простора „упркос толеранцији и флексибилности са наше стране, без других аргумената, осим оних да су они велико, а ми мало удружење”, саопштено је у СКД. Требало би споменути да је УКС пре два месеца, након вишегодишњег одбијања, потписао Решење Скупштине града о пресељењу свог листа „Књижевне новине” из просторија СКД, у свој простор на спрату здања у Француској 7, али до пресељења још увек није дошло. Како у СКД кажу „врхунац цинизма, или хумора по принципу луд збуњеног, јесте писмо Секретаријата за културу Скупштине града, у којем нас питају да ли смо ми наручиоци радова у згради и шта се по нашим сазнањима у Француској 7 заправо догађа. Наша инсистирања да се сретнемо са градском секретаром за културу, госпођа Авжнер је одбила с изговором да нема помоћника, те из тог разлога нема времена за нас”.

Између осталог, на скупштини су прихваћене и две нове иницијативе: прва, којом ће се чланови СКД обратити релевантним државним институцијама, и тиме покушати да спасу просторије Задужбине „Милош Црњански” које се тренутно налазе у срамно девастираном стању, и друга, за обнављањем Фонда СКД, којим би се помогао статус материјално најугроженијих писаца.

Уједно, СКД је од јуче бројније за 14 нових чланова, а то су: Давид Албахари, Горан Бабић, Видосав Стевановић, Златко Паковић, Жарко Радаковић, Ото Хорват, Славко Лебедински, Предраг Чудић, Марија Јовановић, Татјана Цвејин, Ален Бешић, Мариана Дан, Бојан Босиљчић и Драгослав Дедовић.