Крајина без вина

Неготин – До краја године, неготинско „Крајина вино“ покушаће, шести пут, да пронађе купца, а уколико се то не догоди, могло би, након трогодишњег стечаја, да заврши у ликвидацији. А до пре само десетак година, ово предузеће, основано 1890. године, било је међу водећима те врсте у Србији.

За разлику од фирми у сличним невољама, којима је држава отписала потраживања, „Крајина вино“ је остало без такве помоћи, а има овде оних који сматрају да су тако прошли јер су акционарско друштво са већинским улогом запослених. Због дугова према држави и виноградарима, рачун је блокиран још 2004, а држава није учинила ништа да се такво стање превазиђе и предузеће прода заинтересованим купцима, у тренутку када је у модерно опремљеним подрумима било готово 2000 вагона вина, а фирма поседовала 200 хектара винограда.

Имало је некада моћно „Крајина вино“ 300 запослених, више од 3000 коопераната, успешну сарадњу са „Словенија вином“ и годишњи извоз од 200 вагона вина на тржишта десетак земаља. А данас има 16 запослених и празан подрум. Плантажа „Буковско златно брдо“ дата је у петнаестогодишњи закуп фирми из Суботице, већ је 40 од 200 хектара те узорне плантаже искрчено, а од грожђа које се сада тамо бере (око 600.000 килограма) Неготинци немају никакве користи.

– Дошли смо у стечај, а нисмо морали – каже за наш лист Јован Стојкић, дугогодишњи технички директор „Крајина вина“, који је у време највеће агоније ове куће (од 1. јуна 2004. до 15. марта 2006) био и њен генерални директор.

– Покушавао сам да убедим републичке руководиоце да је у државном интересу да нам помогну, зато што је 42 одсто имовине предузећа државна својина. Али, узалуд. „Крајина вино” су прескочили и 2003, када су репрограмирани и отписани дугови 125 фирми у Србији и када су дужничких невоља ослобођени винари „Навипа“, „Џервина“, „Годомина“ и још неких кућа. Објашњење смо тражили на многим адресама, узалуд – истиче Стојкић.

Нови директор примио је предузеће са 220 милиона динара губитка, а две трећине тог губитка чиниле су камате. Није вредело ни што је довео купца, југословенско-норвешку фирму „Ју-Нор“, са норвешким капиталом. Није прихваћен ни Стојкићев предлог да се измени структура власништва, тако што би се дуг претворио у трајни улог државе.

– Заинтересовани купац био је тада спреман да само део фирме – плантажу и подрум у селу Рајцу, пет пута мањи од неготинског – плати 1.300.000 евра, а сада нико за целу имовину, шест пута већу од оне коју је желео да купи „Ју-Нор“, не жели да плати ни милион евра – прецизира Стојкић.

--------------------------------------------------------------------- 

Стечајни „глогов колац”

Све до пре две деценије пословање „Крајина вина” је било успешно. Неготинска општина имала је 4500 хектара винограда, данас једва око 400 хектара. Неготинци кажу да не претерују када тврде како је држава, непотребним увођењем блокаде и стечаја, ударила глогов колац вишевековној традицији. Требаће много времена да се виногради обнове и да нове приватне винарије, којих је све више, достигну улогу најстарије винарске куће у Србији.