Зашто нас дрма зимска туга

Очекује се да сте тужни у јесен. Део вас умире сваке године, кад лишће опада са дрвећа и кад се голе гране боре са ветром и хладном зимском светлошћу. Али знате и да ће доћи пролеће, као што знате да ће реке поново тећи након што се ослободе леда, писао је Ернест Хемингвеј у свом роману „Покретни празник” шездесетих година 20. века. Савремени психијатри сматрају да је ово један од најадекватнијих описа тзв. зимске депресије, сезонске бољке која „напада” сваког десетог Европљанина и од које болује чак 40 одсто становника Скандинавског полуострва.

Ту пролазну меланхолију сезонског карактера, коју узрокују краћи дани, небо од олова и зубато сунце, психијатар Норман Розентал је две деценије касније означио термином „сезонски афективни поремећај”. Он у свом најпознатијем делу „Зимски блуз – све што треба да знате да бисте победили сезонски афективни поремећај” објашњава да постоје три „окидача” за наставак ове бољке – дефицит неуротрансмитера серотонина, преосетљивост очију на смањену дневну светлост и поремећај циркадијалног ритма, који изазива рани сумрак. Према мишљењу овог психијатра, главни савезници у борби са „зимским блузом” су физичка активност на отвореном, терапија светлом и одлазак у топлије крајеве. С обзиром на то да зимску депресију изазива дефицит сунчеве светлости, особе склоне меланхолији треба да проводе што више времена на дневном светлу и у шетњи. Физичка активност подиже ниво тзв. неуротранмитера задовољства, а правилна исхрана може бити савезник у лечењу сезонске депресије – препоручује се смањење уноса угљених хидрата и узимање хране богате протеинима и витаминима. 

„Што смо даље од екватора, већа је учесталост сезонског афективног поремећаја – неко ко живи у Канади има већи ризик од развоја сезонске депресије од житеља Флориде и Калифорније. У Флориди, примера ради, свега 1,5 одсто људи пати од зимског ’блуза’ док се у северном Њу Хемпширу чак десет процената становништва бори са сезонском меланхолијом. Истраживања говоре да су људи широм света током зимских месеци мање способни да сe носе са стресом него за време топлих дана, а ова сезонска туга сензитивније особе може гурнути на ивицу депресије. Због сложених хормоналних процеса, полна статистика сведочи да жене четири пута чешће пате од овог сезонског поремећаја”, објашњава Розентал.

Разлог због којег и ментално здраве особе пате од зимске меланхолије релативно је једноставан и гласи – хладноћа нас чини мање покретнима, а физичка неактивност смањује производњу неуротрансмитера задовољства. Наравно да је то некада много лакше рећи него урадити, али најделотворнији начин да се „отргнемо” из „загрљаја” зимске туге јесте кретање и физичка активност. Због тога стручњаци за ментално здравље подсећају да је и спорт добар савезник у борби са сваком депресијом, било да је она сезонског карактера, било да се јавља у склопу неког другог поремећаја.

Психолог Маја Антончић подсећа да нам је сунчева светлост потребна за живот, али и за добро расположење.

„Што мање сати проведемо на сунцу, већа је шанса да ће нас преплавити ’зимски блуз’. Наиме, главни узрок сезонске депресије је краћи боравак на сунцу, јер мањак дневне светлости изазива смањено лучење серотонина, неуротрансмитера среће и задовољства. Други важан фактор у регулацији среће и туге је мелатонин, хормон који регулише спавање, чији је ниво током дана у уобичајеним околностима нижи него ноћу. У најхладнијем годишњем добу повећава се производња мелатонина, што може узроковати осећај поспаности и безвољности. Разлог због којег и ментално здраве особе пате од зимске меланхолије је једноставан – хладноћа нас нас чини мање покретним. Зими се мање крећемо, мање излазимо у шетњу, ређе се виђамо са пријатељима, мање боравимо на свежем ваздуху и због тога се укупно лошије осећамо. Чак и становници скандинавских држава пате због дефицита светлости – зато је у овим земљама висока стопа алкохолизма, самоубиства, саобраћајних несрећа и насиља у породици”, објашњава наша саговорница.