Звонцек се вратио кући

Аранђеловац – Када песму „Зрно слободе” најпознатијег шумадијског панк рок бенда „Звонцекова биљежница” отпева нико други него дечији хор „Крцко Орашчић” и својом узвишеном гласовном невиношћу створи невероватан уметнички контраст за памћење, тај догађај је чаробан увод у пројекцију музичког документарца „Звонцеку у походе” (Анархија у КПСС) у режији и према сценарију Мирослава Сташића и Небојше Станковића. Емитовање филма у великој сали ОМШ „Петар Илић”, некадашњем Дому омладине који је деведесетих година окупљао поштоваоце рокенрола, организовало је недавно Удружење „Аранђеловац зове” у оквиру осмог сазива овог музичког фестивала, а уз подршку поменуте Музичке школе.

Филм је настао поводом четири деценије трајања „Звонцека” у продукцији Мирослава Сташића. Кроз речи 33 саговорника, међу којима су и чланови групе и многи музичари, рок новинари, књижевници, пријатељи, сарадници, у 65 минута представљена је каријера једне од најоригиналнијих панк бендова деведесетих. Идеја за филм родила се још пре једне деценије, али је  реализација почела пре неколико година.

– Пошто нас је пандемија натерала да одложимо нашу замисао, 2022. године почели смо коначно да снимамо. С обзиром на то да је филм скромног буџета, стварали смо две године са великим паузама. Измонтирали смо га почетком године и премијеру је доживео овог августа у Врњачкој Бањи, одакле смо Небојша и ја, на Фестивалу филмског сценарија. Био сам изненађен да су Влада Јанковић Џет и Сале Локнер имали додира са „Звонцековом биљежницом”, али су они посебно продубили причу – рекао је Мирослав Сташић и додао да су у монтажи имали озбиљан проблем због обиља материјала.

Гордан Матић се вратио на „место злочина” на којем је режирао серију „Калкански кругови” која је снимана на овим просторима, овог пута документарцем о бенду чији рад прати од 1993. године.

– „Звонцекова биљежница” није само бенд. То је једна појава у култури која је оставила дубок траг нарочито током деведесетих година и почетком овог века, која је далеко одјекнула. Њихов утицај је превазишао Србију и видљив је и у Хрватској и у Словенији и у Македонији. Њихов приступ публици и темама које обрађују за један сценски наступ, који је био и остао јединствен, је нешто што ви не можете више да видите – казао је Матић са закључком да нема више таквих бендова са таквим наступима.

– Тоза је са својим наступима био претеча данашњих „стендап” комичара али са једном „аланфордовском” и „монтипајтоновском” комиком у позадини, веома мудро балансирајући између онога што је на ивици укуса и онога што стварно може емотивно да дотакне било кога у публици – објашњава Матић стваралаштво „Звонцека” и закључује да је проблем овог бенда у томе што су са ових простора иначе да су са других меридијана, нико не би могао да дође до њих.

– Избор саговорника је веома шаренолик и веома ми се допада. Поред нас новинара и критичара као хроничара сцене, ту су и они који су стварали ту музичку сцену, све то је покривено добрим хумором – оценио је Петар Јањатовић, рок критичар.

Пројекција у Аранђеловцу била је шеста  по реду. У међувремену филм је приказиван и у Краљеву и у Југословенској Кинотеци у Београду на Фестивалу музичког документарног филма „Док ’н’ ритам”, Трстенику и Косовској Митровици.

– Ако је Тоза Рабаса последњи шумадијски цар, онда је Ивица Дробац последњи српски јатак – речи су Зорана Новаковића, музичког уредника РТВ „Шумадија” који је био у улози модератора вечери при најави новинара и сведока сарадника бројних свирки током деведесетих година прошлог века у Дому омладине. Новаковић је подсетио да су сви бендови који су наступали у овом култном простору бивали и Дробчеви гости.

– Ово место буди емоције и прва „Звонцекова” свирка јесте била управо у Дому, али сећам се када сам ја први пут гледао њихов наступ када су претходили Галији. Моја два друга Дејан Џеј и Данкача су већ свирали у Звонцеку и те 1989. године сам и упознао Тозу Рабасу – присетио се Дробац и изразио жаљење што овај најакустичнији простор, по мишљењу бројних музичара, данас није у служби свирки.

Светислав Тодоровић илити Тоза Рабаса илити Чича из Рогаче, певач и оснивач „Звонцекове биљежнице” је овом приликом добио и повељу од Родољуба Стојановића, власника фирме „Мултимедија мјузик” који је посведочио популарност бенда и рок музике уопште и подсетио на највећи шумадијски рок фестивал одржан у парку Буковичке бање у заједничкој организацији са чувеним Радијом „Шумадија”. О филму су говорили и др Владимир Пауновић, културолог који је похвалио фестивал „Аранђеловац зове” и Иван Ст. Ризингер, рок новинар и аутор књиге „Југословен К”.

Када је пре 35 година претила опасност да „Звонцекова биљежница” престане са радом због различитих обавеза чланова, у групу је ускочио Саша Вујић из крагујевачког бенда „КБО”.

– Значај филма је у томе што приказује комплетну алтернативну музичку сцену. Он је пресек једног времена и свих догађаја – рекао је Вујић.

И на крају, Тоза Рабаса је подсетио на све оне који су свирали у бенду „Звонцекова биљежница”, најавио књигу која прати документарац под називом „Бесплатан преглед на ВМА”, али и нови албум.

Шумадијски панкери „Звонцекова биљежница”, као културолошки феномен, од 1988. године до данас, остали су своји, јединствени. Те далеке 1988. године „Лорка није писао њихову песму”, 1992. године били су „инжењери људских душа”, две године касније „мрзели су своју Месну заједницу”, крајем миленијума (1998) следио је „Гаврилов принцип”,  да би 2016. године псовали „музику уз коју не може да се игра”. Све ове године певају о другарству, Гутенберговој штампарији, балканским варварима, Брус-Валтеру на голу Сарајева, вјерном псу, монголоиду, Алувијалним равнима, Латифундијама краља Твртка и Котроманићима, летописима попа Дукљанина, зрну слободе, непријатељу који прелази ријеку, срушеним мостовима, бунтовницима и многим другим збитијима на занимљивој ијекавици. Били су и остали Нови вал панк-рок бенд, израстао директно из новог таласа. Својом појавом освојили су целу некадашњу заједничку земљу, а и данас се за њих зна диљем региона. У граду поред Кубршнице се одлично зна да су изникли из бенда „Краљ Вук” и да су данас продужетак гитара бендова „КБО” и „Трула коалиција”, а да је при томе свако понаособ задржао и идентитет и препознатљивост.

„Бесплатан преглед на ВМА” Тозе Рабасе излази из штампе до краја године, а атмосферу пред саму пројекцију подигао је кантаутор и гитариста Младен Цицовић, у аранђеловачким музичким круговима познатији као Цилеџија који је извођењем песама КУД Идијота, „Звонцека” и „КБО” спонтано изазвао праву сценску фузију.