​Румунски тенор Даниел Магдал наступа у опери „Турандот”

Опера славног италијанског композитора Ђакома Пучинија „Турандот” први пут у актуелној сезони биће изведена у среду увече, 15. априла од 19 часова на великој сцени Народног позоришта у Београду, под диригентском управом Ђорђа Павловића, у режији Марија Павла дел Монака.

Захтевни лик незнаног принца Калафа дочараће тенор Даниел Магдал, гост из Румуније, уметник са богатом међународном каријером, који је на бројним европским сценама тумачио неке од најзначајнијих улога свог фаха. Насловну јунакињу, принцезу Турандот, једну од најсложенијих женских солистичких рола целе романтичарске оперске литературе певаће сопран Сања Керкез. У улози њеног оца, цара Алтоума, наступиће тенор Александар Дојковић. Свргнути татарски краљ Тимур биће бас Михаило Шљивић, а Лиу, млада Тимурова слушкиња, сопран Теодора Илић. У овом раскошном делу препуном предивних арија, али и драматичних и напетих сцена, наступиће и Љубодраг Беговић (Пинг), Дарко Ђорђевић (Панг), Синиша Радин (Понг), Лука Јозић (Мандарин), Слободан Живковић (Принц од Персије) и балерина Милица Јевић Дрндаревић (Дух принцезе Лоу-Линг). У представи учествују Хор и Оркестар Народног позоришта у Београду.

„Турандот” је последња Пучинијева опера коју, исцрпљен тешком болешћу и смрћу, није стигао да заврши, већ је то, две године касније, 1926, урадио композитор Франко Алфано. У жељи да се одмакне од веризма, Пучини је посегнуо за немачком обрадом легенде о окрутној кинеској принцези Турандот, коју је пре тога обрадио италијански писац Карло Гоци, док се исходишна прича темељи на старом персијском епу из 12. века.

„Турандот”, међу свим делима славног композитора, можда је и најзахтевније за извођаче, јер од њих тражи изузетну посвећеност како на техничком, тако и на интерпретативном нивоу.

Неке од арија из ове опере, од којих је најпознатија „Nessun dorma” сматрају се међу најтежим за певање, јер је Пучини њима, готово, достигао границе немогућег. Та богата и импозантна оркестрација захтева раскошну, доминантну певачку снагу, која у појединим сегментима не сме бити надјачана инструментима.

Сценографију и костиме креирао је  Вилијам Орланди, кореографију је урадио Милош Кецман, а дизајн светла Волфганг Фон Цубек.

Представа је урађена у копродукцији Народног позоришта у Београду и земунског Мадленианум, а премијере су изведене 23. и 30. децембра 2022. године.