Млади направили омаж Данку Поповићу

Аранђеловац – Прошле године обележено је четири деценије од објављивања чувеног дела „Књига о Милутину” Слободана Данка Поповића, а ове године, ученици Техничке школе у Аранђеловцу наставили су тај низ сећања и поштовања приредивши недавно омаж свом завичајном писцу.

На веома леп и достојанствен начин, уз подршку својих професора, ученици Техничке школе „Милета Николић” одужили су се писцу чије дело остаје трајна опомена и инспирација. У свечаној атмосфери програм је превазишао оквире школске приредбе и постао живи доказ да Поповићево дело наставља да обликује нове генерације, да подсећа на историју и да буди питања која су и данас актуелна.

Омаж је био више од културног догађаја. Он је био сусрет прошлости и садашњости, младости и искуства, завичаја и књижевности. На тај начин, ђаци су показали да завичајни писац ипак није само име у књигама, већ живо присуство у културном памћењу и њиховом стваралачком надахнућу.

Пројекат су назвали „Мултимедијални приказ живота, дела и наслеђа Данка Поповића и његовог Милутина са посебним освртом на друштвено-историјски и просторни оквир романа”. Били су инспирисани ликом и судбином Милутина из романа „Књига о Милутину”, који снажно осветљава историјску голготу српског сељака, његову жртву, страдање и достојанство.

Кроз низ сегмената, млади ствараоци показали су снагу уметничког дијалога са Поповићевим делом. Пројекат је обухватио мултимедијалне садржаје, ауторске стрипове инспирисане делом, изложбу старина из Шумадије, дигиталну учионицу, музичке сегменте, а врхунац је било драмско извођење кључних делова из романа.

Мултимедијални садржаји приближили су дух романа савременим изразом, док су ауторски стрипови и цртежи оживели Милутинов лик у новој визуелној форми. Изложба старих предмета подсетила је на корене и амбијент времена о којем Поповић пише, а дигитална учионица показала је како традиција може да се прожима са модерним технологијама и како је могућ разговор са самим Милутином.

Бројне госте сачекао је Филип Стојановић, који је имао улогу домаћина школе, а са ликом и делом Данка Поповића бројну публику упознао је ученик Душан Ћировић, са професорком Миленом Вујановић Павловић.

Изложба старина у Етно или Соби традиције, окупила је највише предмета из домаћинстава старе Шумадије. Сачувани експонати посведочили су о свакодневном животу и раду наших предака. Дрвене кашике и варјаче, глинене и бакарне посуде за воду и храну, чаброви и бачве за вино и ракију, наћве, сита, кантице за воду, опанци од коже и гуме, вунене торбе и појасеви, ручно ткани ћилими и простирке, једноставнија варијанта разбоја, па чак и метални плуг, као и разни алати оживели су шумадијско домаћинство 19. и прве половине 20. века. Сваки од ових предмета понудио је причу о вредним рукама које су их користиле, о породичним обичајима и о начину живота који је био скроман, али испуњен снагом и достојанством шумадијских домаћина. У школском простору, направљена је атмосфера времена о којем је Данко Поповић писао у својим делима, што је омогућило и младима, али и бројним посетиоцима да осете дух завичаја кроз предмете који су били део свакодневице њихових предака.

Музички сегменти на хармоници и хорови унели су посебне емоције, док је драмско извођење одабраних делова из романа донело снажну и потресну сценску динамику. Без предзнања о чувеном делу, које још увек није део школске лектире, ученици ове школе брзо су све научили, схватили суштину књиге и подсетили публику на дубину Поповићевог језика и мисли. Улоге су савршено изнели: Дамјан Пејић (прва година), као Милутин, затим Давид Мијатовић у улози официра и стражара (прва година), Вељко Арсенијевић, начелник (прва година), Лазар Павлићевић, официр и Мијаило (трећа година), Огњен Гајић (матурант) и Маријана Шекулица као Живана (матурант).

За цртеже су се побринули Игњат Живановић и Лука Ђекић, за насловне стране и стрипове – Тадија Филиповић, Стефан Ђорђевић, Тијана Марковић, сви трећа година, и Маријана Павловић, Златко Мусић, Исидора Глишић, сви други разред. Солисти су били Михаил Савић, матурант, и Сара Настасић, друга година.

Циљ пројектног задатка био је да се повезивањем књижевности, уметности и традиције подстакне критичко мишљење, емпатија и свест о значају очувања националног идентитета и историјског памћења, истакли су професори српског језика и књижевности Драгана Јовановић и Биљана Милановић, поручујући да овај догађај није био само омаж писцу, већ и омаж завичају.

Догађају су присуствовали Данков син, Живомир Поповић, представници Удружења поштовалаца дела Данка Поповића, бројних школа, локалне самоуправе, установа културе и градских удружења, као и бројни гости. Овим програмом ученици су показали да Данко Поповић није само део прошлости, већ да живи у културном памћењу и стваралачком надахнућу младих Аранђеловчана. Његова „Књига о Милутину” наставља да буде огледало историје, али и опомена за будућност.

Посебну вредност овог програма представља чињеница да је омаж овом завичајном писцу организовала управо Техничка школа, чији наставни план није усмерен ка књижевности и културним пројектима. Ученици и професори показали су своју ширину, као и да баштина и истинска култура није ограничена наставним предметима, већ да је она део заједничког идентитета и завичајног поноса.