АНА ИЗ КОМШИЛУКА

Тачно пре десет година, новинарка "Шпигла" Рената Флотау ми је помогла да стигнем у сам центар албанске побуне. Био је то полувојни штаб Адема Демаћија, "косовског Менделе" у једној забаченој приштинској улици. Око њега су били сви млади лавови, вукови, шта све не, сви касније прослављени насилници, злочинци и национални јунаци. Данас су то преговарачи у Бечу и Бриселу, лидери новог Косова. Демаћија нигде нема, сви његови ђаци давно су прерасли екстремну Адемову револуционарност. А он је тада рекао дословце: "Милошевић и Шешељ раде у корист независног Косова".

Раде ли то заиста још, или су већ урадили? Милошевић је умро тамо где војвода упорно објашњава свој урнебесни национални програм. Њих двојица су можда учинили све што су могли, све најгоре у добрим (?) намерама. Али, ко жив, ко мртав, обојица су експонати у музеју једног апсурдног времена. Као такви, више не могу бити оправдање за све што ће нам се догодити. Нити је Демаћијево опажање у новембру 97. могло да буде толико далековидо. Да јесте, српски историјски двојац још би уживао у резултатима свог генијалног пројекта.

Ако се маскота албанске побуне не јавља из разлога помањкања елана, или позних година, може ли неко да нам каже у чему је ствар: ко данас ради у корист српске штете? Десети децембар се опасно примакао, а ми смо навикли да се држимо рокова као неизбежних судбинских изазова.

Право питање за све нас би могло да гласи: шта ће се догађати "дан после" и у данима који долазе после њега? Такав упит је остао без одговора само из једног разлога, и они који су дужни да га дају и учине нам живот извеснијим – не могу да знају шта да кажу. То је озбиљна неугодност у коју је запала српска политичка елита.

Тим људима приличи свака контролисана љутња поводом насиља над Србијом. Али било би добро да је ту и такт који нас увек може вратити у игру. Наши лидери још немају ваљану рачуницу која нас води ка некаквом релативно безболном спасу, и поред могућег "немилог исхода"!

Сав српски званични оптимизам сведен је на "резолутно неприхватање" и савезнике чија је поузданост битно условљена околностима које су далеко од нашег утицаја. Међу нашим савезницима још нису оне државе које су у снази да доносе одлуке које прате наше виталне интересе. Моћ српске државе у чувању вредности које се сматрају неприкосновеним – симболична је.

Србима који живе на Косову, саветовано је да бојкотују тамошње изборе. Тај став је врло занимљив и препун доказа да све тако мора. Али је и помало ћудљив, помало тугаљив, много нервозан, углавном непродуктиван. Да не кажемо штетан. Срби ће изгубити и тамо где су у већини. Пристаће да буду исписани из процеса било какве грађанске еволуције. Све то могу да схвате и као припрему за нови егзодус, присилну српску ратну стратегију 20. века.

Значи ли то да је Србија поново спремна да дочека више десетина хиљада нових несрећника, како то у свом истраживању, као нужни продукт нове политичке мапе на Балкану, види једна истраживачка агенција? Можда се српско родољубље више не може изразити још једном расподелом сиромаштва, по принципу – јадници отуд, јадници овде! Ако се и то догоди, све поново иде на исти, испражњен рачун. Рекосмо ли већ да је врло скромна сарадња Србије са снагама Кфора, које имају мандат да заштите Србе од свакога зла. Осим можда од бежања у исцрпљену матицу.

Да зло више није у рукавицама, може се видети из активности некакве "Албанске националне армије". Скраћено, та фантомска герила има лепо женско, неалбанско име. Све остало је мрачно предсказање.

"Ана" се појављује као заштитник интереса косовских Албанаца, независно од тога шта се има десити 10. децембра. То су углавном нови, нестрпљиви насилници, инспирисани подухватима Тачија, Харадинаја и Чекуа. Данас их се Хашим одриче, али само јавно. Њихова се појава понегде на Западу може објаснити као "последица албанског нестрпљења". Они су спремни да ставе под контролу сваки део "независног Косова", ако независности буде. Или да се "боре до краја", ако се преговори наставе. Тако је један од њих, ваљда шеф, рекао телевизијском репортеру. Сликали су их негде у близини "границе са Србијом"!

"Ана" се креће и северним ободом Македоније, има амбиције да се спусти и на југ Србије. Наши војници кажу да су потпуно спремни за такав испад. Мада су овдашњи политички лидери много више енергије потрошили делећи надзор над највећим српским фирмама, него југу Србије. Тамо нам војници дрежде у блату и хладноћи, Миле Драгић из неких разлога није стигао да их обуче. А што се косовских избора тиче, "Ана" је јавно позвала своје цивилно и војно крило на бојкот.