Херојство за понављаче

Милутин Мркоњић искрено верује да је Слободан Милошевић био херој, иначе то не би јавно изговорио након свих недаћа кроз које је Србија прошла у минулих двадесетак година, директно или индиректно обележених његовом владавином. Његово уверење сигурно дели и део бирачког тела, нарочито откако се испоставило да снаге које су срушиле Милошевића с власти нису превише успешне у настојању да Србију врате у ред земаља које уживају углед у свету и где људи пристојно живе од онога што зараде.

Мркоњић је, можда, само желео да јавно изрази дивљење према некоме ко му је, очигледно, био један од политичких идола, али оно што је рекао ипак не може да буде третирано само као лични став. Јер, Милошевић, као и његове колеге из бивших југословенских република, сноси и личну и политичку одговорност за серију страшних и крвавих ратова у којима су погинуле десетине хиљада људи, стотине хиљада протеране и расељене, а милиони прошли кроз тешке личне и колективне драме.

Прави хероји иза себе не остављају пустош. Прави хероји, вође нација, чине да свака наредна генерација буде срећнија и богатија, доносе оптимизам и веру у будућност. Они остају упамћени по учвршћивању државе и њених институција, а не по пребацивању новчаних токова на криминалне групе, организовању политичких убистава, брисању граница између криминалаца и појединаца у тајним службама...

Кључни проблем је у томе што Мркоњићева изјава у основи сугерише да је у Милошевићево време вођена херојска, па самим тим и права политика. Из тога следи да би вредело у данашњим тешким околностима поново посегнути за стратегијом и методама које је промовисао Милошевић. Укратко, јуначки се испрсити, свима „скресати у брк” и тако напунити срца бирача незадовољних чињеницом да из света у Србију никако да дође ниједна позитивна порука.

Али, то је веома далеко од одговорне политике, за шта је најочигледнији доказ управо колапс који је доживео Милошевићев режим. Било би упутно да на ту тему нешто каже и Мркоњићева Социјалистичка партија Србије, која се придружила снагама које су срушиле Милошевића, али и водеће странке владајућег блока. Јер, искуство показује да се „вруће пароле” лако примају, а да их се веома тешко ослободити.

Изјава да је Милошевић херој долази од човека који је министар у влади Мирка Цветковића и могла би код дела бирачког тела да остави утисак да нису социјалисти ти који би требало да преиспитају став у односу на политику коју је водио Милошевићев режим, него странке владајућег блока које су срушиле тај режим. Они којима је Милошевић и даље на срцу се радују, а они који сматрају да су демократе изневериле идеале 5. октобра цео случај узимају као доказ да су у праву.

Отуда је, ма колико били у праву они који сматрају да је Мркоњић „живописан” политичар превише склон изношењу личних ставова, веома важно да се поново јавно проговори о природи херојства које се приписује Милошевићу.