Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век српске уметности у Румунији

Век српске уметности у Румунији
Марко Мурат „Дах дубровачког пролећа”

Изложба ремек-дела из збирки Народног музеја у Београду гостоваће под називом „Век српске уметности – Уметност у Србији 1850–1950” од 27. марта до 14. јуна у Националном уметничком музеју Румуније, у Букурешту. Тако ће Народни музеј први пут у иностранству представитиовако свеобухватан преглед српске уметности новијег периода. На изложби ће моћи да се погледа 150 репрезентативних радова уметника који су обележили један од најзначајнијих периода развоја српске уметности.

Стогодишња епоха наше уметности почиње делима из Збирке српског сликарства 18. и 19. века, радовима уметника који су под утицајем бечке, а потом и минхенске академије следили бидермајер начела, а потом и романтизам, класицизам и реализам, крајем 19. и почетком 20. века.

Одпедесетак уметника који ће својим делима пружити увид у развој српске уметности у распону од 1850. до 1950. ваља споменути сликаре као што су: Катарина Ивановић, Константин Данил, Ђура Јакшић, Ђорђе Крстић, Стева Тодоровић, Урош Предић, Паја Јовановић. Од млађих ће бити представљени Надежда Петровић, Иван Радовић, Јован Бијелић, Петар Добровић, Сава Шумановић, Михаило С. Петров, а потом и они који су пионирски обележили године раног послератног модернизма, међу којима су били Милан Коњовић, Петар Лубарда, Љубица Сокић, Мило Милуновић...

Ова поставка најављује почетак сарадње земаља у окружењу и организовања више оваквих пројеката у Букурешту и Београду. Покровитељи гостовања Народног музеја из Београда у Букурешту су председник Србије Борис Тадић и председник Румуније Трајан Басеску, док су реализацију пројекта помогли српско Министарство културе и румунско Министарство културе и вера.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.