Два века Николаја Гогоља

Двеста година од рођења Николаја Васиљевича Гогоља обележава се у Русији и Украјини у свим областима уметности, културе и јавног живота. Велики писац рођен је првог априла 1809. године, па је у складу с тим Унеско 2009. годину прогласио годином Гогоља. На један дан, 1. априла, чак се и интернет претраживач Google, у руској и украјинској верзији, претворио у Gogol, и добио је карактеристичан нос.

Крајем марта у Москви је отворен први у Русији Гогољев музеј. Музеј је формиран на основу библиотеке „Н. В. Гогољ”, која се налази у кући где је писац провео последње године живота и где је умро 1852. године. Око концепције новог музеја у јавности се распламсала ватрена полемика, узрокована тиме што у Русији и Москви нема много предмета који су директно повезани с писцем. Гогољ је водио скитачки живот и није оставио превише трагова свог земаљског постојања. Но, то није препрека за велику изложбу у Књижевном музеју, на којој су ти предмети свеобухватно приказани. Поред ретких издања пишчевих дела, изложени су његови портрети из различитих периода живота, породичне реликвије и личне ствари (на пример, капица коју је стављао на главу када је писао).

Библиотека „Н. В. Гогољ” била је организатор велике јубиларне конференције посвећене Гогољу, која је одржана од првог до петог априла. Више од сто научника из Русије и иностранства разматрало је различите аспекте Гогољевог стваралаштва. Из Србије на скупу је учествовала професорка београдског Филолошког факултета Тања Поповић, која је говорила о рецепцији Гогоља у српској књижевности. Изашле су и драгоцене научне публикације – зборник с претходне конференције о Гогољу „Н. В. Гогољ и његово окружење” и „Хлестаковски зборник”, као и необичне књиге посвећене писцу – „Гогољ без шминке” Павла Фокина и „Вашарски дечак”, Гогољева биографија за децу коју је написао Јуриј Нечипоренко. Јуриј Ман, водећи стручњак за Гогољево стваралаштво, објавио је трећи, завршни део студије о писцу, „Гогољ. Крај пута. 1845-1852”. Нажалост, објављивање академских сабраних дела у двадесет три тома одвија се споро – досад су изашла само два тома, а трећи је у штампи. Уредник издања Јуриј Ман објашњава такво стање скромним финансирањем и недовољним бројем стручњака ангажованих на пројекту.

Појавила су се и нова филмска остварења по Гогољевим делима. Хорор Олега Степченка „Виј. Повратак” замишљен је као први део трилогије и прављен је са амбицијом да се пробије на светско тржиште. О новом филму Натаље Бондарчук „Гогољ. Најближи”, који је у фази постпродукције, износе се позитивна мишљења. Владимир Бортко, редитељ популарних екранизација „Псеће срце”, „Идиот” и „Мајстор и Маргарита”, снимио је блокбастер „Тарас Буљба”. Након само четири дана приказивања у Русији, филм је исплатио половину буџета.

Сензацију је, међутим, изазвао пословни човек из САД Тимур Абдулајев. Он је саопштио да поседује редак рукопис првих пет глава другог тома „Мртвих душа”. По његовим речима, стручњаци су потврдили да се ради о рукопису из средине деветнаестог века. Ова верзија је потпунија и има извесне стилске и лексичке разлике у односу на познати текст дела. (Као што је познато, Гогољ је пред смрт спалио коначну верзију другог тома „Мртвих душа” и сачувано је само првих пет глава у препису). Председник Украјине Виктор Јушченко брзо је показао интересовање да откупи рукопис, али власник сматра да би било логично да га прода Русији.

Дневна политика и нова политичка реалност условили су и нова тумачења Николаја Гогоља. Иако Русија и Украјина заједно обележавају Гогољев јубилеј у оквиру Унескове прославе, покренута је расправа о пишчевој припадности руској и украјинској књижевности. Гогољ је, наиме, рођен на територији која данас припада Украјини, а писао је на руском језику. Та расправа повремено поприма гротескне облике; тако се, на пример, Гогољева дела преводе на украјински. Савремени заступници украјинске државности виде писца малтене као украјинског националисту; њихови опоненти тврде да је Гогољ присталица империјалне идеологије. Оба виђења су, међутим, једнако страна његовом делу. Иначе, у Украјини је Гогољев јубилеј добио званичан и државни карактер, док у Русији, уз далеко бројније манифестације, представља културни, књижевни и друштвени догађај.

„Гогољева недеља” одржана је и у седишту Унеска у Паризу од првог до осмог априла.