Љубав, новац, мржња

Породична драма „У мочвари” савремене ирске драмске ауторке Марине Кар, у преводу Марије Стојановић, биће премијерно изведена сутра увече у 20 часова на Великој сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду. Адаптацију, режију и избор музике урадио је Егон Савин. Драматурзи су Божо Копривица и Марина Миливојевић-Мађарев, а сценограф и костимограф Ангелина Атлагић.

Ово је други ирски комад који, у кратком временском периоду, на сцени ЈДП-а премијерно гледа београдска публика. Пре два месеца, да подсетимо, Дејан Мијач поставио је комад „Превођење” Брајана Фрила.

Драма „У мочвари” је нова, слободна обрада Еурипидове „Медеје”, а говори о конфликту љубави и новца, мржњи, освети, остављању, односно о танкој граници између страсне љубави и огромне мржње. Радња се дешава током једног дана, од раног свитања до сумрака. Главну јунакињу Хестер Свејн њени ближњи прогоне због економских интереса и ту врсту издаје она не може да поднесе. Њен лик тумачи Тамара Вучковић, а у подели су и Војин Ћетковић, Љума Пенов, Јасмина Аврамовић, Весна Станковић, Јелисавета Сека Саблић, Михаило Јанкетић, Дубравка Ковјанић, Никола Јовановић, Ђорђе Марковић и Миодраг Радовановић.

– У драми „У мочвари” Марина Кар бави се на модеран начин митом о Медеји. Ирска мочвара би могла да се деси и у Маринковој бари или на Вилиним водама. Ауторка сматра да се на периферији, на рубу, боље виде страсти, мржња, љубав, кукавичлук, оданост. Зато смо ову драму могли представити и поднасловом „Медеја на периферији” (у мочвари) – објашњава нам Божо Копривица.

Пробирљиви Егон Савин добио је комад „У мочвари” од колеге Радослава Миленковића и пожелео да га постави на сцену ЈДП-а.

– Овде није реч о класичном комаду, али јесте о савременој класици не само због тога што у суштини ове приче постоји реинтерпретација мита и трагедије о Медеји, већ због тога што се овај комад бави једном од тема савременог света. Никада у историји човечанства новац није био толико моћан. Никада није било могуће све, чак и оно најинтимније, купити и заменити за новац. Медеја је жена која је побуњена против таквог света. Наравно, нема пуну свест о томе да је побуњена против опште климе: она не може да прихвати да је неко кога неизмерно воли може одбацити и издати. У драми „У мочвари” управо то се и дешава, њу одбацују не само они које воли, већ и заједница у којој живи. Драма „У мочвари” није дворски комад, није комад о власти, већ о људима који немају перспективу, који живе на маргинама савременог богатог света. Чини ми се да је Марина Кар мислила на ирске Роме. Тај лук, од античког мита до савремене црне хронике, јесте оно што нам омогућава ова прича – каже нам Егон Савин.

У Југословенском драмском позоришту јуче смо затекли радну атмосферу. Ауторска екипа спремала се за генералну пробу. Ту је Тамара Вучковић која своју Хестер Свејн представља као јаку жену која не пристаје на компромисе, бира најтежи пут и у представи се пита: „Како човек може да зна зашто је нешто урадио”.

Јелисавета Сека Саблић тумачи Мачкарицу, полувештицу, слепу жену, наизглед луду.

– Тако је доживљава окружење, али она људима нуди решења која провлачи кроз видовњаштво и прориче им шта ће да се деси. Она нуди решење, али Хестер Свејн, као сви ми у животу не прихвата решење, него срља. Драма „У мочвари”, заправо, говори и о томе да се људска судбина базира на два-три мита. Кроз векове се ништа не мења, само се мало разгрну коцкице, склони се прашина, а ти опет имаш исту причу – каже Јелисавета Саблић.

Занимало нас је и зашто у ЈДП-у у два месеца постављају два комада ирских аутора. Објашњење смо добили од глумице Весне Станковић која у драми „У мочвари” тумачи Монику Мареј:

– Током последњих година много сам путовала. Често сам боравила и у Ирској. Схватила сам зашто смо повезани. Тај ментални склоп близак је нашем менталитету. Њихова непосредност, експлозивност у емоцијама, отвореност… то је пресликано наше балканско поднебље.