Одбегли младожења Цептер

Одустајање Конзорцијума „Це Синг” из Београда oд куповине издавачке куће „Просвета” десило се управо у тренутку у којем су запослени у „Просвети”, али и они из Агенције за приватизацију и Министарства економије и регионалног развоја, у поменутом конзорцијуму видели правог стратешког партнера за опоравак „Просвете”. Овај издавач измучен је блокадом рачуна, вишемесечним неисплаћеним личним дохоцима, судским парницама и дуговањима за пословни простор од 150.000 евра, а по завршним рачунима близу три и по милиона евра...

Новонастала ситуација налик је на заплете у романима Џејн Остин, у којима се за сиромашну девојку без мираза, али лепу и на добром гласу по породичном имену, напокон нађе прави младожења. Али, деси се брука да младић напрасно побегне са венчања, чак не због неке боље прилике већ због оног чувеног филозофског питања – „а чему све то”.

Да ли је већи проблем то што је главни купац издавачке куће „Просвета” Конзорцијум „Це Синг”, који чине Zepter Book World и Универзитет Сингидунум, у последњој рунди преговора одустао од потписивања уговора о продаји, или чињеница да није пристао на онај услов из уговора који се односи на изузимање располагања књижаром „Геца Кон” у Кнез Михаиловој улици? Напомињемо да је овај услов о очувању намене и имена Геце Кона био истакнут не само у позиву за тендер, већ је затим и подвучен одлуком Владе Републике Србије проглашењем књижаре за споменик културе од највећег значаја. Можда је Цептер одустао од куповине због тога што је некако хтео да „изврда” одлуку владе тако што ће му напокон ипак бити омогућено да од „Геце Кона” направи, на пример, бутик? Било би неозбиљно тврдити да је озбиљан понуђач који је за куповину „Просвете” дао 5.705.000 евра, и иначе доста улаже у културу, одустао управо због неприкосновене заштите културног добра иза којег је стала и држава.

Можемо да размишљамо и у оном правцу који нам је по дифолту најмање близак, а то је да приватник има право да одустане од куповине неке имовине чак и у последњем тренутку, а да, ако до ње дође, њом и људски располаже. Вероватније је да је Цептер упорно продужавао рокове преговора покушавајући да докучи сва „Просветина” дуговања. И биће да је побегао када се коначно суочио са дуговима „многобројне младине фамилије” (као што су то, али на време, учинили и други „просци”) и онда дао најмање логично образложење.   

Остаје другорангирани кандидат за „удомљавање” сироте „Просвете”, то је „ИПС медиа“. Ако се деси да он успешно обави преговоре, као што је успешно и по ниској цени на аукцији „брзопотезно” купио и ИП „Рад”, то ће бити право чудо будући да је и јачи понуђач одустао. Као коначна могућност остаје „удомљавање ’Просвете’” на државним јаслама, односно у неком јавном издавачком предузећу. Многима се то не свиђа, али држава нестрпљивим и сиротим младама изгледа као најбољестојећи младожења.