Политика на струју

У већини европских земаља струја је, бар за такозване обичне грађане, искључиво средство за покретање кухињских и других апарата, а на Балкану се и даље користи као важно ефикасно „погонско гориво” за политичке обрачуне. То на својој кожи најбоље осећају косовски Срби, који су се нашли у некој врсти политичке клопке, стешњени између потребе да живе као сав нормалан свет и амбиција везаних за статус Косова и Метохије.

Наговештаји да би, бар када је реч о струји, људи који доносе одлуке могли више пажње да посвете потребама обичних грађана, а мање високим политичким циљевима, за њих је свакако добра вест. Београд је, након вишемесечних прегањања и натезања, почео да подржава идеју о склапању уговора са Косовском електроенергетском корпорацијом, једином компанијом преко које је у овом тренутку на Космету могуће испоручивати струју. КЕК је српским породицама, уместо уговора на којима су ознаке републике Косово, понудио потписивање неке врсте признаница без таквих ознака, којим се оне обавезују да ће плаћати паушал за струју.

На тај начин начињен је макар привремени компромис који је прихватио део српских породица. Део њих то није учинио, сматрајући да било какав уговор са КЕК-ом, сам по себи, значи признавање независности Косова и Метохије. Држава је, међутим, одредила границе до којих може ићи, подстичући локалне заједнице да оне преговарају. Реч је, заправо, о томе да власти у Београду полазе од става да су њихови директни контакти са властима у Приштини једнаки признавању самопроглашене независности и да се тако нешто не мора обавезно односити на локалне самоуправе, које нису држава.

Позиви председнику Борису Тадићу и државним органима да реше проблем са струјом, као и друге проблеме које имају косовски Срби, јесу јасна политичка порука да је Космет део Србије, али је захтев напросто неспроводив. Јер, покрајина је под међународном управом и Србија тамо не може да делује по сопственој одлуци. Веома је важно што су власти у Београду почеле да то признају као реалност, потискујући у други план вруће патриотске пароле које могу да пуне срца забринутих српских грађана на Космету, али не могу да реше њихове конкретне проблеме.

Добро је што је Београд, како изгледа, почео полако да еволуира од става да нико не треба да има контакте са косовским властима и да тамошњим компанијама не треба ништа плаћати, ка ставу да људима треба пружити конкретну помоћ. Најава да ће стотину најугроженијих домаћинстава добити новчану помоћ за плаћање рачуна за струју свакако неће дефинитивно решити проблем, али ће помоћи најсиромашнијим. До зиме свакако треба наћи неко стабилније решење које ће помоћи Србима да, бар када је реч о снабдевању струјом, буду равноправни са својим албанским суседима.