Мирни човек из Валандова

Брзина којом је професор политичке филозофије, рођен 2. маја 1960. године у Валандову, градићу на југу Македоније, сео у председничку фотељу, збунила је и биографе и озбиљне политичке аналитичаре.

Извесно је да су два момента била пресудна у муњевитом политичком узлету Ђорђа Иванова. Први је свакако, реноме који је стекао као професор, а други, да га је партија досадашњег председника Бранка Црвенковског буквално бацила у наручје вмровцима.

Популарности вмровског председничког кандидата у великој мери кумовао је Љубомир Фрчковски, колега и кућни пријатељ Иванова и његов главни ривал у надметању за функцију председника државе.

Фрчковски је Иванову дао повода да јавно саопшти да се не стиди свог порекла ни истине да се кроз живот пробијао без ичије помоћи а да се својих убеђења није одрицао ни у време кад су његови омладински компањони преко ноћи мењали и „ћуд и длаку” да би се убацили у политичку елиту комунистичких конвертита независне Македоније.

Етикету „воштана фигура” прилепили су му појединци, блиски Груевском и Црвенковском, а он им је узвратио избором својих сарадника у председничком кабинету. Са њега су отпали готово сви „сигурни” вмровци из најближег премијеровог окружења. Иванов је очито изненадио и вмровце и опозицију, па и оне који су прогнозирали да ће преко новог председника говорити премијер Груевски.

Иванов је то наговестио у инаугуративном говору, нагласивши да ће се, поштујући функцију председника државе, трудити да практично реализује своје поимање добросуседства, суживота у хетерогеној македонској заједници и достојанственог прикључења Македоније светској заједници народа.

Није заборавио ни да подсети да је Македонија „балкански центар помирења Истока и Запада” те да ће наследство предака; македонску нацију, македонски језик и македонску државу имати као светиње око којих нема погађања.

Колеге Иванова потврђују да је за његову беспрекорну академску и професорску каријеру заслужан његов земљак Светомир Шкарић, чувени професор Уставног права на истом факултету. Нови председник се свом учитељу одужио наименовавши га за првог саветника у председничком кабинету.

Чињеница је да нови председник Македоније боље познаје националну историју свога народа од многих који се њоме заклињу са позиција државних функционера. Истина је такође да је искрен кад изјављује да ће му приоритет бити македонски грађани, ЕУ, НАТО и компромисно решење спора са Грчком у којој је студентске ферије проводио као гастарбајтер.

Са Мајом, којој је из Сарајева доносио туфахије, има седамнаестогодишњег сина Ивана, који је, како у шали каже, нови председник Македоније, „леп на маму а паметан на тату”.

Миле Раденковић