Таблић код Чеде у кабинету

О „Башти сљезове боје“ писао је Бранко Ћопић, о хладу јасмина у којем је с ибриком у руци била „лијепа Емина” певао је Шантић, а ми смо, захваљујући писму Иване Вујић, проректора Универзитета уметности у Београду, добили прилику да пишемо о једној необичној башти на Дорћолу у београдској општини Стари град.

У мору бетона, ушушкан између старих и нових зграда, усред градске вреве, иза ћошка прометне улице, пред нама се указао делић овоземаљског раја. Лепота простора у који смо закорачили опијени мирисом ружа није само у бујној вегетацији – на релативно малом простору нашло се више од стотину биљних врста – већ пре свега у чињеници да је настала у заједничком дворишту, које су станари зграде „својим сугласјем, радом, љубављу и поштовањем претворили у башту”, како је написала наша читатељка.

Башта је власништво станара седмоспратнице у улици Браће Барух број један. Зграда је усељена 1987. године, око ње је у дворишту остао шут, ту се нашло и згодно место за паркирање аутомобила. Тако је било две-три године, док није преовладала жеља да двориште куће буде огледало њених житеља и пријатан кутак за окупљање и дружење.

Протерали аутомобиле

(/slika2)– Све је лакше ишло када смо из дворишта протерали аутомобиле који су нам много сметали због прашине и буке – објашњава Чеда, један од станара коме није било тешко да засуче рукаве и са Мирославом, Миланом, Мирком, Николом, Миленом, Дамјаном, Жарком, Миром и осталим комшијама крене у акцију.

У почетку је све личило на „зидање Скадра на Бојани”: што дању засаде, ноћу им покраду, тако да је од 30 засађених борова преостао само један.

Да би сачували зеленило морали су да ограде двориште, али сада поред бора имају и пет јела, шест туја, на десетине ружа, хибискус... Ту је и стабло шљиве на које су накалемљене три различите сорте, па платан, храст, смоква, леска, огрозд, рибизла, јагода, хортензија, хризантема, босиљак, јоргован...

– Било је неопходно укључити што више станара. Придружили су нам се и станари оближњих зграда – објашњава Мира, а придошли комшија Моша из суседне улице додаје: „Како у раду, тако и у хладу.” Очас посла се поделе карте за таблић, ту су и домине, а „бистри” се, кажу, и дневна политика („Пре подне постављамо, а по подне смењујемо владу“). Зато се одомаћило да, уместо под дрветом, кажу да су у „кабинету”.

Сребрна метла

Кад се нешто ради с љубављу, сложно и с пуно елана, онда резултат не изостаје, баш као у заједничкој башти. Траву редовно косе, руже и остало растиње орезују, воде бригу о заливању и прихрањивању биљака.

(/slika3)– Овде је танак слој земље на шуту, тако да је ђубрење неопходно – укључује се у разговор Милан. За ђубрење користе компост који сами припремају, уз помоћ кишних глиста, од лишћа, покошене траве и осталог биљног отпада.

Да је овде биљкама све потаман потврђује и винова лоза која се преко плота „ушуњала” у двориште, па с јесени буде и берба грожђа – тамјанике. башта има и своје станаре: јато голубова, њих тридесетак. Ту су и врапци џивџани, пар врана и пет маца. Псима је улаз забрањен јер праве дармар. Али, ако мислите да смо пристрасни у опису „рајске баште“, ту је и званично признање: друга награда за најуређеније двориште у општини Стари град.

– Награда је била сребрна метла, пехар у облику џивџана и 20.000 динара које смо употребили за набавку садница ружа – поносан је Чеда.

У разговору сазнајемо да се, поред свакодневног дружења, у башти одржавају састанци кућног савета, прослављају рођендани и, традиционално, на Бадње вече пали бадњак. Окупе се станари и комшије из суседних зграда. Зна да буде и по сто душа. Служе се риба и кувано црно вино. Слави се и Ускрс уз шарана јаја.

Лепо каже народна изрека да је комшија најближи род. А ми се надамо да ће ова репортажа подстакнути и неке друге комшије да се не гледају само кроз шпијунке на вратима, већ, и ако немају заједничко двориште, да дружење започну са саксијом цвећа у улазу зграде.