Медијски обрачун у Ирану

Војни планери САД враћају се методологији из вијетнамског рата. Како је саопштио Ричард Холбрук, представник америчког председника Барака Обаме за Авганистан и Пакистан, предстојеће предизборне активности у првој од две наведене државе биће обележене масовним уништавањем тамошњих поља мака. И то распршивањем отровних хемикалија из ваздуха. Посао ће на себе, баш као некада у Вијетнаму, преузети америчка авијација. Циљ целе акције је да се пресеку путеви финансирања талибана, али и да се помогне актуелном шефу авганистанске државе Хамиду Карзаију како би опстао на садашњој функцији.

Подсетимо, током рата у Вијетнаму (1957. до 1975) Американци су такође користили хемијско оружје. Званично, њихова намера је била да се униште густе шуме и тако разоткрију базе вијетконговаца. Последице су, међутим, биле далеко трагичније. Хемикалија названа „наранџасти агенс“, справљена на бази диоксина, показала се убитачном не само за дрвеће него и за људе. Последице овог масовног тровања из седамдесетих година прошлог века осећају и данашње генерације. Да ли ће зарад победе Карзаија сличну судбину доживети и житељи Авганистана, остаје да се види.

РУСИЈА ПОНОВО ТРАЖИ СВОЈЕ МЕСТО У АФРИЦИ. Вишедневна посета Дмитрија Медведева Египту, Нигерији, Намибији и Анголи имала је сасвим конкретне циљеве – ојачати политичку и економску сарадњу највеће земље на свету са државама Црног континента, понудити тамошњим привредама руске производе и технологију и, истовремено, обезбедити приступ новим изворима енергената. После недавних сусрета са лидерима земаља Шангајске организације за сарадњу, а потом и Бразилом, Индијом и Кином (државама са најдинамичнијим економијама), Москва настоји да своју позицију пробуђене силе утемељи на што више глобалних тачака. Поготово сада када многима, посебно на Западу, баш и не цветају руже.

Медведев је афричким домаћинима понудио сарадњу у развоју нуклеарне енергије, космичких технологија, борби против криминала, борби против незаконите трговине људима и наркотицима, истраживањима нових налазишта гаса, нафте, драгоцених метала... Сем тога, бивши Совјетски Савез је дуго био активан снабдевач оружјем већине овдашњих држава које су шездесетих година прошлог века, једна по једна, стицале независност. Како се испоставило, те везе никада у ствари нису раскинуте. Можда су само мало – „зарђале“. Руским оружарима се пружа одлична прилика не само да обнове тржиште и пласирају своје нове производе него и да оне којима је рок употребе већ одавно истекао ремонтују и осавремене. Подсетимо, војноиндустријски комплекс је један од стубова руске привреде.

БИТКА ЗА ДЕМОКРАТСКИ ИРАН, или „зелена револуција“, како се све чешће описују бурни постизборни догађаји у Ирану, са домаћег терена дефинитивно се преноси на међународни. Глобални медијски простор претесан је да прими „истине и лажи“ из постојбине Персијанаца. Просто је невероватно колико снимака са улица Техерана кружи светским телекомуникационим мрежама. Најдрамтичније је ових дана свакако било сведочење о судбини двадесетшестогодишње студенткиње Неде Ага Солтан, која је искрварила на плочнику погођена полицијским метком.

Иако је званично саопштено да је, захваљујући технолошким решењима компаније „Нокија Сименс нетворкс”, приступ из Ирана одређеним интернет садржајима (пре свега „Јутјубу” и „Фејсбуку”) драстично смањен, тајни о ономе што се тамо дешава као да нема. Ако се зна да мрежу мобилне телефоније могу да контролишу, па и искључе, саме иранске власти, логично се поставља питање: шта је оно што ми изван те земље гледамо? И ко то пушта?

Догађаји у Ирану више се не уклапају у уобичајену шему локалних политичких размирица. Надлежне светске институције, па и поједине државе, већ су почеле властима у Техерану да држе лекције о демократији. Са друге стране, на рачун западних обавештајних служби стижу оптужбе за помоћ опозицији, умешаност у уличне протесте и све што их прати. Не чуди стога што је актуелни ирански председник Махмуд Ахмадинежад нашао за потребно да у четвртак „посаветује” америчког колегу Барака Обаму да се „не меша у унутрашње ствари” његове земље и „не дозволи себи грешке” какве је правио његов претходник Џорџ Буш. Слична порука одаслана је и у Брисел, председавајућем Европског парламента Хансу Герту Петерингу.

Интересантно, у истом правцу иде и коментар лондонског дневног листа „Гардијан” у којем се каже да ће демонстрације на улицама Техерана тешко довести до озбиљнијих политичких промена, без обзира на жеље Запада. „Западни аналитичари склони су да прецењују важност уличних протеста у иностранству, а у очима Европљана свако ко изађе да протестује на улици добија ореол истинског носиоца свега доброг и демократског. Међутим, својим лажним надама у успешност оваквих акција као и могућност остварења неке нове ’плишане револуције’, Европљани учесницима тих протеста само чине медвеђу услугу”, закључује „Гардијан”.

УМРО ЈЕ МАЈКЛ ЏЕКСОН. Окончана је прича о најконтроверзнијем забављачу данашњице. Слављен је и оптуживан, управо онако како приличи истинској звезди. Његов живот тешко може да се уклопи у политичке оквире осим, својевремене, изузетно успешне акције за помоћ гладној деци Африке. Мало ли је...