Мулти-култи Европа

"Кад је, пре много година, моја ћерка ишла на студијско путовање у Француску, питали су је има ли код куће воду и да ли је већ користила чесму", рекао је Јан Фигел, комесар ЕУ за културу, показујући на сопственом примеру из Словачке како су, пре пријема бивших комунистичких земаља у ЕУ 2004. године, превладавали неразумевање и неповерење између житеља источне и западне Европе. Отуда је, додао је, и страх од поплаве сиромашних дошљака са истока Европе, који ће преотети посао радницима у богатим земљама запада, био више последица нерационалног "страха од другога" него заснован на оправданим економским аргументима.

"Проширење је то што чини ЕУ више европском", навео је Фигел у интервјуу за бриселски "ЕУ обзервер", разочаран што широм Европе, у неким срединама или групама, још постоје ксенофобија, верски и етнички екстремизам. Оваквим појавама би требало супротставити "мулти-култи" приступ (реч је о омиљеном немачком изразу за мешање култура) и понудити дијалог уместо искључивости, сматра европски комесар, наглашавајући да дијалог није знак слабости, већ зрелости.

Заједничко тржиште, које је дуго било окосница "европског пројекта", више није довољно за одржање Европске уније, истиче Фигел, уверен да треба јачати управо оно по чему се ЕУ разликује од свих осталих "геополитичких иновација", а то је сарадња међу различитим културама.

"Иако је изградња ЕУ почела од једноставних материјала, угља и челика, а затим јединственог тржишта, Унија је до данас стасала у много зрелију заједницу, и сви се слажемо да тржиште и бизнис више нису довољни да држе њене житеље на окупу. Европа треба да буде заједница људи и вредности, мозаик разлика које, посматране са даљине, из других делова света, истовремено указују и на међусобне сличности", рекао је Фигел.

Овакав је став, очигледно, подржао и Брисел који је управо лансирао нову медијску кампању за наступајућу годину, проглашену "годином међукултурног дијалога". За кампању је издвојено 10 милиона евра из буџета ЕУ, од којих ће се финансирати и седам главних "мултиевропских" пројеката, односно шест јавних дебата о међукултурном и међурелигијском дијалогу, медијима, уметности и наслеђу, миграцијама... На то треба додати и средства за националне пројекте у престоницама свих 27 земаља чланица, чије су теме култура, образовање, омладина, спорт и држављанство. Циљ је да се подстакне истраживање добробити које проистичу из разноврсности култура у ЕУ, и учврсти осећај "европејства", односно припадништва Европи као заједници различитости.

Поред комесара Фигела, главног заступника овог концепта, на званичном представљању нове кампање, како преносе агенције, изабрано је и седам "амбасадора добре воље". Међу њима су и наша Марија Шерифовић, победница на овогодишњем Евросонгу, и прослављени бразилски писац Пауло Коељо.

 "У овим тешким временима у којима је цео свет у опасности, култура је прави основ за дијалог. Она је најмањи заједнички именитељ свих друштава, без обзира колико су изолована", рекао је том приликом Коељо. Европска комисија је почетак кампање поткрепила резултатима истраживања, које показује да троје од четворо житеља ЕУ поздравља дијалог са другим културама.

И док познати уметници својим лепим речима и звонким гласовима промовишу идиличну визију Европе у којој су сви спремни да саслушају различита мишљења и пригрле оне другачије од себе, већ се чују примедбе да је ово само начин да се прикрије права слика о Европској унији. А она није нимало привлачна.

"Интеркултурни дијалог је постао еуфемизам за дијалог међу верским лидерима, који тврде да имају ексклузивно право да дефинишу моралне вредности у нашем друштву. Прибојавам се да ће ова кампања Европске комисије некима послужити као изговор да узму на зуб имигранте и њихове културе у Европи", каже за "ЕУ обзервер" Софи ин ′т Велд, либерални посланик у Европском парламенту. А на мети би се први нашли муслимани.