Фатално даривање

Након што су успели да премосте набујалу реку и тако преваре Смрт, три брата добијају од ње дарове: непобедиви чаробни штапић, камен који враћа из мртвих и плашт невидљивости. Као и у свакој таквој  – тек мрвицу фаустовској – причи, човек  је одвише слаб и грешан да би искористио моћ која надилази његово умеће расуђивања и самоконтроле.

Бајка коју прича Ксенофил Лавгуд записана је у "Приповестима барда Бидла": оне су деци из света магије исто што дела браће Грим Нормалцима. У повести о тројици браће назире се она лекција о понизности коју Роулингова систематски уграђује у казивање о успону свог младог хероја –  невољеног детета без родитељског старања, аутсајдера који се издвојио наднаравним способностима, незрелог дерана који нема времена да бруси карактер, него одмах мора да исправља свет испао из зглоба. Хари Потер бори се за свет учећи о себи, и за себе учећи о свету. Поступно савладавање препрека је луксуз који му  није дат; ипак, и на његовом примеру мора да се демонстрира неумитна спорост сазревања. Тек кад престане да се сукобљава са ауторитетима, тек кад научи да дела у заједници, тек кад обузда личну амбицију, тек кад превазиђе кризу одрастања и комплекс супериорности Хари Потер постаје нови епски херој – али не већи од живота. Његова магијска способност да победи непобедивог у постепској епохи мора бити подвргнута тортури упросечавања: иако се то упросечавање крсти као толеранција и коректност, ради се о незграпно маскираном страху од одвећ даровитих.

Баш као да је и сама нешто научила о фаталним даровима, у последњој књизи серијала (Ј. К. Роулинг: Хари Потер и реликвије Смрти, EvroGiunti, Београд, 2007, превели Весна Рогановић и Драшко Рогановић) Роулингова ће се више обраћати за помоћ приповедним средствима класичног епа него икада раније. Борба са искушењима, савладавање препрека, пут у свет мртвих и велика одсудна битка никада нису били у оваквом сагласју. Епском јунаку асистирају лукавост и знање: због сјајног познавања теорије и историје магије, Хермиона игра одлучујућу улогу у спасавању и Харијевог живота и његове животне мисије. Лепа страна тог крста коректности који серијал носи  јесте афирмација невидљивих: интелектуалаца, маргиналаца и овог женског Одисеја.

Испод манифестног слоја херојско-авантуристичке приче, седми том сачињен је од паралелних и алтернативних повести које су криво огледало Харијевог животног пута и могући, ненаписани, романи: Хермионина интелигенција и знање, срчаност, присебност и верност откривају којим би се током одвијала повест чаробњачког матријархата; Дамблдоров нарцисизам, властољубље и ауторитарност никаквом се скрушеношћу нису могли променити, и његово маскирано самоубиство једина је стратегија спасавања света, једини чин племенитости у безмерном егоизму; без премца најузбудљивији лик незадовољника, Северус Снејп показује како пати љубав која дозволи да је отрују меланхолија и завист.

У стандардном маниру композиције "прва трећина спора, друга трећина напета, трећа трећина фуриозна" поткрале су се и неке измене: почетак је сада фуриозан као акциони филм, да би средишњи део романа утонуо у неподношљиву летаргију. Роулингова нема само амбицију да буде Вергилије информатичке ере и да креира ново виђење мисије: она и те како жели да се докаже као добар ученик енглеске романсијерске традиције, те свадбе, сахране и рођења слика као болне или иритантне циклусе социјалних конвенција са много разумевања, емпатије, понекад и нијансираног хумора. А нисмо ни тренутка сумњали да бајколика снага добра у њеном јунаку надјачава све слабости духа, кризе, превирања, инерцију и обесхрабрење.