Писцима "враћен" језик
Од нашег сталног дописника
Бањалука, 21. децембра – Сарајевска Народна и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине почела је српским и хрватским писцима да "враћа" њихове језике на којем су стварали своја дела. Тачније, почела је да у Кооперативном онлајн библиографском систему и сервису – Кобис – исправља раније унесену каталошку одредницу по којој су сви српски и хрватски аутори писали искључиво на босанском језику. Ово је изјавио нашем листу књижевник и директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Ранко Рисојевић. Рисојевић је, иначе, средином септембра први скренуо пажњу јавности на чињеницу да Народна и универзитетска библиотека у Сарајеву сва дела српских и хрватских писаца, који су живели или живе у БиХ, каталогизује као књиге босанскохерцеговачке књижевности написане на босанском језику. На босанском језику су, према тако урађеној каталогизацији, писали Иво Андрић, Петар Кочић, Алекса Шантић, Антун Бранко Шимић, Анђелко Вулетић, Душко Трифуновић... Рисојевић је овакав поступак оценио као покушај "ове установе да постане носилац политике изградње босанске нације и босанског језика".
– Под притиском не само српских и хрватских писаца, јавних радника и политичара, него и доброг дела бошњачких интелектуалаца и медија, поготово библиотекара Филозофског факултета у Сарајеву, одржан је састанак свих учесника Кобиса на којем смо договорили његову прекаталогизацију. Исправљање намерних и тенденциозних грешака већ је почело, тако да је делу српских и хрватских аутора враћен језик на којем су стварали и стварају – рекао је Рисојевић.
Осим тога у редактури ће убудуће учествовати и представници Народне и универзитетске библиотеке из Републике Српске и Свеучилишне књижнице из Мостара – Биљана Папић и Мира Пехар. На истом принципу формиран је нови савет Кобиса и договорено да се сви учесници у њему састају два пута годишње како би се убудуће избегли неспоразуми.
Према Рисојевићевим речима, за 90 одсто писаца већ је усаглашено на којем су језику стварали. Остало је да се формулише којој књижевности припадају.
– Сарајево заговара термин босанскохерцеговачка књижевност, што није ништа друго до тврдоглаво инсистирање тамошњих политичара и лингвиста на решењима која је крајем претпрошлог и почетком прошлог века неуспешно покушавао да наметне аустроугарски намесник у БиХ Бењамин Калај. За разлику од Сарајева, Бањалука и Мостар стоје на позицији да је реч о три књижевности – српској, хрватској и бошњачкој. То је, уосталом, општеприхваћена пракса у свету, нагласио је Ранко Рисојевић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
