Капија моћне палате

Зајечар – После 56 година организованих систематских истраживања римске царске палате Ромулијане, у Гамзиграду ће почети реконструкција и њене источне капије. Управо оне на коју је некада њен градитељ император Галерије улазио са царског друма а за коју данашњи истраживачи сматрају да је била и раскошнија од оне на западној страни, којом су 1953. године у палату ушли њени први истраживачи – Векослав Поповић, ондашњи директор Народног музеја у Зајечару, и његов професор са студија, археолог Ђорђе Мано Зиси.

До сада није било довољно новца да се улаз источном капијом репрезентативно уреди, бар приближно онолико колико је уређен улаз са западне стране. Сада је за ту намену добијена донација немачке владе вредна око сто хиљада евра (потписан је и уговор о томе ових дана), а у овај значајан пројекат, чија ће реализација почети идуће године, укључиће се и наше Министарство културе са 28.000 евра као и град Зајечар и зајечарски Народни музеј са по 10.000 евра. Пред археолозима, архитектама и конзерваторима вероватно ће се указати и траса пута којим се некада стизало до капије моћне палате. И, ко зна шта још.

Пројекат реконструкције и конзервације источне капије Ромулијане сачиниће Републички завод за заштиту споменика културе у току ове године, а радовима ће руководити архитекта конзерватор Брана Стојковић Павелка, која је на истим пословима на Гамзиграду ангажована готово три деценије. Прва рата немачке донације, вредна 30.000 евра, биће употребљена за израду пројектне документације и набавку материјала, док ће остатак и те донације и предвиђеног новца из републичке и зајечарске касе бити употребљен за предвиђене радове на капији.

– Источна капија била је главни улаз у палату, али је временом западна капија, због лакшег прилаза, преузела примат – каже Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару. – Наредних година покушаћемо да реконструишемо цео простор са источне стране заједно са екипом стручњака Немачког археолошког института из Франкфурта, који већ пету годину простор испред палате истражују најсавременијим методама и опремом.

Док трају припреме за почетак реконструкције источне капије, конзерватори увелико раде и на реконструкцији јужне куле западне капије. И тим радовима руководи Брана Стојковић Павелка. Из Националног инвестиционог плана за ту намену већ је издвојено пет милиона динара. У обновљеној кули биће обезбеђен простор за изложбену галерију и разне презентације и интерпретације. Кула ће добити и мали ресторан за посетиоце.

(/slika2)Истовремено, у царској палати мањим захватима поправљају се нека оштећења. Министарство културе издвојило је за ту намену милион динара. Још милион Министарство је обезбедило да би се до новембра ове године сачинио бизнис план којим ће Ромулијана, заједно са Сењским рудником, конкурисати код Савета Европе за пројекат ревалоризације културног наслеђа југоисточне Европе („Љубљански процес”).

Има изгледа да ће бити и нових донација. Директор Димитријевић подсећа да је брига државе за Ромулијану осетније почела да расте од 2004. године, када је Влада Србије донела уредбу о репрезентативном Просторном плану археолошког налазишта Ромулијана – Гамзиград. А свет се за Ромулијану све више интересује од средине 2007. године, када је она и званично примљена на Листу споменика светске културне баштине, под заштитом Унеска.

Директор Димитријевић и конзерватор Брана Стојковић Павелка подсећају да је Ромулијана уочи уписа на Унескову листу и после тога, за кратко време добила више донација из света. Италијанска влада даровала је 120.000 евра за реконструкцију мозаика „Дионис” и „Лавиринт”, јапанска влада 40.000 евра за куповину опреме за конзервацију, а Немцима је ово друга донација. Пре три године они су финансирали конзервацију једног мозаика и реконструкцију тумула императора Галерија на узвишењу Магури, управо на месту где је извршена апотеоза градитеља палате коју је он посветио мајци Ромули.

Са Немачким археолошким институтом у Франкфурту биће до краја ове године потписан још један уговор о сарадњи. Приликом потписивања новог уговора о донацији за источну капију ових дана (палату су тада посетили српски министар културе Небојша Брадић и немачки амбасадор у Београду Волфрам Јозеф Мас) речено је да је сарадња немачких и српских стручњака у минуле четири и по године била веома успешна. Савременом немачком опремом и најсавременијом геомагнетском методом већ је испод земље откривено својеврсно насеље са 40 грађевина, од којих су четири откопане и истражене. Све упућује да је римски цар Галерије своју велелепну палату саградио поред насеља које је ту већ постојало, можда у близини дома где је рођен. Насеље се указује на око три стотине метара изван зидова палате, са његове северне стране.

Могућа су и нова открића, можда и спектакуларнија од досадашњих. Ових дана учесници јавних радова (и зато је издвојено милион и по динара) крче терен изван палате који ће идуће и наредних година бити истраживан. А очекује се да ће Ромулијану ове године посетити око 40.000 туриста, неколико пута више него што их је овде долазило до пре три године.