Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

15.11.2016 у 15:46

Бихнерова награда за Марсела Бајера

Специјално за Политику Дармштат, Немачка – Имао сам част да по позиву Немачке академије за језик и књижевност присуствујем свечаности доделе најзначајнијих награда које ова институција уручује: за есеј и критику награда Јохан Хајнрих Мерк, за „научну прозу“, односно за област хуманистичких наука награда Зигмунд Фројд и најзначајније књижевно одликовање на немачком говорном подручју награда под именом Георга Бихнера. Меркову награду (20.000 евра) добила је ове године Катрин Пасиг за хибридну форму есеја из области дигиталне културе и интернета. Фројдову награду (20.000 евра) за животно дело добио је теоретичар културе сећања Јан Асман. Награду Георг Бихнер (50.000 евра) добио је књижевник Марсел Бајер који је као гост Србије био претпрошле године на фестивалима Смедеревска песничка

Култура

13.11.2016 у 14:00

Зачетник „прозе новог стила”

Трстеник–У Народној библиотеци „Јефимија”, у Трстенику, у оквиру књижевне манифестације „Савремена српска проза”, која се одржава 33. пут, уприличен је округли сто о стваралаштву академика Драгослава Михаиловића (1930), нашег познатог писца, под насловом „Сви путеви воде ка стварном”. Михаиловић је аутор култних дела: „Фреде, лаку ноћ”, „Кад су цветале тикве”, „Петријин венац”, „Ухвати звезду падалицу”, „Злотвори”, „Чизмаши”, „Кратка историја сатирања”, „Јалова јесен”, „Црвено и плаво”, „Треће пролеће”, „Мајсторско писмо”, „Гори Морава”, „Лов на стенице”, „Голи оток” (I–V)... У својим причама, романима и документарној прози, истиче Михајло Пантић, Драгослав Михаиловић исцрпно тематизује немоћ човека да се одупре трагичком притиску историје и идеологије, тиме темељно одређујући

Култура

07.11.2016 у 08:40

Од Ћеле-куле до Ариљског анђела

Драган Хамовић (1970), пише песме, есеје, критике, бави се уредничким и приређивачким радом. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Био је главни и одговорни уредник „Повеље”, управник Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” у Краљеву, уредник у Заводу за уџбенике у Београду, а сада је сарадник Института за књижевност и уметност у Београду. Недавно је добио награду „Ђорђе Јовановић” за књигу „Пут ка усправној земљи” (Модерна српска поезија и њена културна самосвест), у издању Института за књижевност и уметност, а управо се појавила и његова нова књига „Меко језгро” (поезија и описи), у библиотеци „Атлас” Српске књижевне задруге. Наслов сте позајмили од Васка Попе. Иако „културни херој модерне епохе српске књижевности”, Попа је, истовремено, пример

Култура

29.10.2016 у 19:19

У мучној празнини и усамљености

„Чигоја штампа” из Београда објавила је недавно књигу есеја Рамиза Хаџибеговића (1951), с насловом „Блиско крају”. У прологу аутор каже: „Савремени човек више не познаје и не признаје никаква објективна мерила, ни природна, ни обичајна, ни морална. Упркос свему што доносе и дарују наука и цивилизација, живи се с мањком емоција, у мучној празнини и усамљености, у привидној уљудности, ћутљивој себичности и хладноћи, са доста расула и девијација, свеопштег лицемерја. А тек неваспитање, похлепа примитивизам, нетолеранција и охолост, на сваком кораку”. Рамиз Хаџибеговић, истиче Ратко Божовић, суверено путује кроз време и креће се с богатством истраживачког искуства, али и са индивидуалним и креативним самоодређењем. Он не дозвољава да се заборави начин живота, веровања и поглед на свет

Култура

27.10.2016 у 20:48

Израелска књижевност – свет у малом

Израелска књижевна сцена, која на специфичан начин обједињује локално и универзално, изразито је разнолика и жива, међутим, код нас нема довољно преводилаца са хебрејског, што је један од главних разлога одсуства већег броја превода дела ове богате књижевне сцене. Био је ово један од закључака панел дискусије „Дом и свет – Савремена израелска књижевност“, која је одржана у оквиру 61. Међународног београдског сајма књига. У разговору су учествовали Филип Давид, Гојко Божовић (Архипелаг), Душица Стојановић Чворић, преводилац с хебрејског, и Зоран Хамовић (Клио). Разговор је водио Мирољуб Стојановић, уредник издавачког сектора Филмског центра Србије. Алона Фишер Кам, амбасадор Израела у Србији, указала је на то да у Израелу годишње буде објављено око осам хиљада књига из различитих

Култура

25.10.2016 у 17:34

Нови роман Ратка Адамовића

Као што је Марсел Пруст рекао за романе Ф. М. Достојевског да се сви могу звати „Злочин и казна”, тако се и најуспелији и најкарактеристичнији романи Ратка Адамовића, сматра Петар В. Арбутина, могу звати „романима преласка”. Односно, романима који истрајно истражују вечиту цивилизацијску дилему: да ли је свет мртвих друга страна света живих или је можда обратно? Да ли је идеја вечности дубинска пројекција страха од смрти или је смрт само прелазак у просторе где се врлине више цене, а грехови боље виде? Превише древних питања и исто толико оригиналних и необичних одговора у овој езотеричној параболи сусрета светова и судбина на обали митске реке. У сусрету сплавара, персонификације преласка, личности у којој се стичу знања познатог света и страхови од онога што је изван познања – друге

Култура

24.10.2016 у 22:00

Како избацити нафту из норвешког крвотока

И Норвешку је сустигла нафтна клетва, бар тако мисле књижевни јунаци Ерленда Луа који је јуче био почасни гост Београдског сајма књига. Доплер, најпрепознатљивији Луов фиктивни лик сањари да ће једног дана конструисати машину за претварање досаде у енергију и да ће за свој проналазак добити Нобелову награду. То ће изазвати колапс нафтне економије, али ће се норвешко друштво извући из материјалистичке вулгарности у коју упада све дубље откако је црно злато потекло нордијским фјордовима. Иако Србија није опхрвана нафтним благостањем, ниједан писац није нашу млађу генерацију тако напречац опчинио као норвешки књижевник Ерленд Лу. Још откад је пре петнаестак година преведен његов роман „Наиван. Супер.”, па преко „Доплера”, „Фвонка”, „Волво камиона” и „Краја нама познатог света” 2015

Култура

25.10.2016 у 08:10

Други живот Григорија Божовића

„А дужност је целокупне читалачке публике да се најзад истински обавести о лепоти и слави и јаду свога крвавога и ропскога Југа, и то не из фалсификованих и отужних извора, већ на моћноме и бистроме врелу које му је, својом књигом, у досад недоступноме кршу, створио г. Гр. Божовић”. Овако је Станислав Винавер (1924), писао о Григорију Божовићу, најзначајнијем српском писцу с Косова и Метохије, кога су називали и косовским Андрићем. Завод за уџбенике Београд објавио је Сабрана дела Григорија Божовића (1880–1945), у два тома, на више од 2.600 страна.

Култура

22.10.2016 у 21:04

Нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић

У издању ИК „Глобосино Александрија” недавно је објављен најновији роман Љиљане Хабјановић Ђуровић под називом ,,Онда је дошла добра вила”. Реч je породичној драми о безусловној љубави која се одвија кроз различите фазе: када дете почиње да се одваја од мајке, када мајка почиње да губи дете, када мајка почиње да стрепи шта може да каже или уради њено дете, када мајка схвати да је њена љубав заиста безусловна. Ово је књига о тајнама и мудрости, о моћи и немоћи, о поразима и снази мајчинства, али, истовремено, и књига о духу времена у коме живимо, о борби добра и зла, која се непрекидно одвија у нашој свакодневици, у свакој породици и у сваком појединцу. Књига опомиње младе да им слободу могу дати само они који их истински воле, а да сви остали користе обећања о слободи да би их

Култура

19.10.2016 у 17:04

Нови роман Џонатана Френзена

У години у којој „Дерета” обележава 35 година постојања, ова издавачка кућа објавила је 50 нових наслова. Најзначајнији је свакако роман „Пјурити” Џонатана Френзена, по многима најзначајнијег приповедача данашњице. Овај роман, са претходна два ремек-дела: „Корекције” и „Слобода”, чини трилогију. Главна тема опет је породица и интимни проблеми појединца унутар ње. Добитник Интернационалног „Букера” за 2016, јужнокорејска ауторка Ханг Канг постигла је огроман светски успех са романом „Вегетаријанка”. Реч је о оригиналном и шокантном роману о девојци која изненада одлучује да унесе радикалне измене у своју исхрану, што ће имати велике последице, како за њу, тако и за њену породицу. „Отворени град” нигеријско-америчког писца Теџуа Кола многи сврставају у најзначајније романе

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске