Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

15.11.2016 u 15:46

Bihnerova nagrada za Marsela Bajera

Specijalno za Politiku Darmštat, Nemačka – Imao sam čast da po pozivu Nemačke akademije za jezik i književnost prisustvujem svečanosti dodele najznačajnijih nagrada koje ova institucija uručuje: za esej i kritiku nagrada Johan Hajnrih Merk, za „naučnu prozu“, odnosno za oblast humanističkih nauka nagrada Zigmund Frojd i najznačajnije književno odlikovanje na nemačkom govornom području nagrada pod imenom Georga Bihnera. Merkovu nagradu (20.000 evra) dobila je ove godine Katrin Pasig za hibridnu formu eseja iz oblasti digitalne kulture i interneta. Frojdovu nagradu (20.000 evra) za životno delo dobio je teoretičar kulture sećanja Jan Asman. Nagradu Georg Bihner (50.000 evra) dobio je književnik Marsel Bajer koji je kao gost Srbije bio pretprošle godine na festivalima Smederevska

Kultura

13.11.2016 u 14:00

Začetnik „proze novog stila”

Trstenik–U Narodnoj biblioteci „Jefimija”, u Trsteniku, u okviru književne manifestacije „Savremena srpska proza”, koja se održava 33. put, upriličen je okrugli sto o stvaralaštvu akademika Dragoslava Mihailovića (1930), našeg poznatog pisca, pod naslovom „Svi putevi vode ka stvarnom”. Mihailović je autor kultnih dela: „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Uhvati zvezdu padalicu”, „Zlotvori”, „Čizmaši”, „Kratka istorija satiranja”, „Jalova jesen”, „Crveno i plavo”, „Treće proleće”, „Majstorsko pismo”, „Gori Morava”, „Lov na stenice”, „Goli otok” (I–V)... U svojim pričama, romanima i dokumentarnoj prozi, ističe Mihajlo Pantić, Dragoslav Mihailović iscrpno tematizuje nemoć čoveka da se odupre tragičkom pritisku istorije i ideologije, time temeljno određujući

Kultura

07.11.2016 u 08:40

Od Ćele-kule do Ariljskog anđela

Dragan Hamović (1970), piše pesme, eseje, kritike, bavi se uredničkim i priređivačkim radom. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik „Povelje”, upravnik Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu, urednik u Zavodu za udžbenike u Beogradu, a sada je saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Nedavno je dobio nagradu „Đorđe Jovanović” za knjigu „Put ka uspravnoj zemlji” (Moderna srpska poezija i njena kulturna samosvest), u izdanju Instituta za književnost i umetnost, a upravo se pojavila i njegova nova knjiga „Meko jezgro” (poezija i opisi), u biblioteci „Atlas” Srpske književne zadruge. Naslov ste pozajmili od Vaska Pope. Iako „kulturni heroj moderne epohe srpske književnosti”, Popa je,

Kultura

29.10.2016 u 19:19

U mučnoj praznini i usamljenosti

„Čigoja štampa” iz Beograda objavila je nedavno knjigu eseja Ramiza Hadžibegovića (1951), s naslovom „Blisko kraju”. U prologu autor kaže: „Savremeni čovek više ne poznaje i ne priznaje nikakva objektivna merila, ni prirodna, ni običajna, ni moralna. Uprkos svemu što donose i daruju nauka i civilizacija, živi se s manjkom emocija, u mučnoj praznini i usamljenosti, u prividnoj uljudnosti, ćutljivoj sebičnosti i hladnoći, sa dosta rasula i devijacija, sveopšteg licemerja. A tek nevaspitanje, pohlepa primitivizam, netolerancija i oholost, na svakom koraku”. Ramiz Hadžibegović, ističe Ratko Božović, suvereno putuje kroz vreme i kreće se s bogatstvom istraživačkog iskustva, ali i sa individualnim i kreativnim samoodređenjem. On ne dozvoljava da se zaboravi način života, verovanja i pogled

Kultura

27.10.2016 u 20:48

Izraelska književnost – svet u malom

Izraelska književna scena, koja na specifičan način objedinjuje lokalno i univerzalno, izrazito je raznolika i živa, međutim, kod nas nema dovoljno prevodilaca sa hebrejskog, što je jedan od glavnih razloga odsustva većeg broja prevoda dela ove bogate književne scene. Bio je ovo jedan od zaključaka panel diskusije „Dom i svet – Savremena izraelska književnost“, koja je održana u okviru 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. U razgovoru su učestvovali Filip David, Gojko Božović (Arhipelag), Dušica Stojanović Čvorić, prevodilac s hebrejskog, i Zoran Hamović (Klio). Razgovor je vodio Miroljub Stojanović, urednik izdavačkog sektora Filmskog centra Srbije. Alona Fišer Kam, ambasador Izraela u Srbiji, ukazala je na to da u Izraelu godišnje bude objavljeno oko osam hiljada knjiga iz

Kultura

25.10.2016 u 17:34

Novi roman Ratka Adamovića

Kao što je Marsel Prust rekao za romane F. M. Dostojevskog da se svi mogu zvati „Zločin i kazna”, tako se i najuspeliji i najkarakterističniji romani Ratka Adamovića, smatra Petar V. Arbutina, mogu zvati „romanima prelaska”. Odnosno, romanima koji istrajno istražuju večitu civilizacijsku dilemu: da li je svet mrtvih druga strana sveta živih ili je možda obratno? Da li je ideja večnosti dubinska projekcija straha od smrti ili je smrt samo prelazak u prostore gde se vrline više cene, a grehovi bolje vide? Previše drevnih pitanja i isto toliko originalnih i neobičnih odgovora u ovoj ezoteričnoj paraboli susreta svetova i sudbina na obali mitske reke. U susretu splavara, personifikacije prelaska, ličnosti u kojoj se stiču znanja poznatog sveta i strahovi od onoga što je izvan poznanja – druge

Kultura

24.10.2016 u 22:00

Kako izbaciti naftu iz norveškog krvotoka

I Norvešku je sustigla naftna kletva, bar tako misle književni junaci Erlenda Lua koji je juče bio počasni gost Beogradskog sajma knjiga. Dopler, najprepoznatljiviji Luov fiktivni lik sanjari da će jednog dana konstruisati mašinu za pretvaranje dosade u energiju i da će za svoj pronalazak dobiti Nobelovu nagradu. To će izazvati kolaps naftne ekonomije, ali će se norveško društvo izvući iz materijalističke vulgarnosti u koju upada sve dublje otkako je crno zlato poteklo nordijskim fjordovima. Iako Srbija nije ophrvana naftnim blagostanjem, nijedan pisac nije našu mlađu generaciju tako naprečac opčinio kao norveški književnik Erlend Lu. Još otkad je pre petnaestak godina preveden njegov roman „Naivan. Super.”, pa preko „Doplera”, „Fvonka”, „Volvo kamiona” i „Kraja nama poznatog

Kultura

25.10.2016 u 08:10

Drugi život Grigorija Božovića

„A dužnost je celokupne čitalačke publike da se najzad istinski obavesti o lepoti i slavi i jadu svoga krvavoga i ropskoga Juga, i to ne iz falsifikovanih i otužnih izvora, već na moćnome i bistrome vrelu koje mu je, svojom knjigom, u dosad nedostupnome kršu, stvorio g. Gr. Božović”. Ovako je Stanislav Vinaver (1924), pisao o Grigoriju Božoviću, najznačajnijem srpskom piscu s Kosova i Metohije, koga su nazivali i kosovskim Andrićem. Zavod za udžbenike Beograd objavio je Sabrana dela Grigorija Božovića (1880–1945), u dva toma, na više od 2.600 strana.

Kultura

22.10.2016 u 21:04

Novi roman Ljiljane Habjanović Đurović

U izdanju IK „Globosino Aleksandrija” nedavno je objavljen najnoviji roman Ljiljane Habjanović Đurović pod nazivom ,,Onda je došla dobra vila”. Reč je porodičnoj drami o bezuslovnoj ljubavi koja se odvija kroz različite faze: kada dete počinje da se odvaja od majke, kada majka počinje da gubi dete, kada majka počinje da strepi šta može da kaže ili uradi njeno dete, kada majka shvati da je njena ljubav zaista bezuslovna. Ovo je knjiga o tajnama i mudrosti, o moći i nemoći, o porazima i snazi majčinstva, ali, istovremeno, i knjiga o duhu vremena u kome živimo, o borbi dobra i zla, koja se neprekidno odvija u našoj svakodnevici, u svakoj porodici i u svakom pojedincu. Knjiga opominje mlade da im slobodu mogu dati samo oni koji ih istinski vole, a da svi ostali koriste obećanja o slobodi

Kultura

19.10.2016 u 17:04

Novi roman Džonatana Frenzena

U godini u kojoj „Dereta” obeležava 35 godina postojanja, ova izdavačka kuća objavila je 50 novih naslova. Najznačajniji je svakako roman „Pjuriti” Džonatana Frenzena, po mnogima najznačajnijeg pripovedača današnjice. Ovaj roman, sa prethodna dva remek-dela: „Korekcije” i „Sloboda”, čini trilogiju. Glavna tema opet je porodica i intimni problemi pojedinca unutar nje. Dobitnik Internacionalnog „Bukera” za 2016, južnokorejska autorka Hang Kang postigla je ogroman svetski uspeh sa romanom „Vegetarijanka”. Reč je o originalnom i šokantnom romanu o devojci koja iznenada odlučuje da unese radikalne izmene u svoju ishranu, što će imati velike posledice, kako za nju, tako i za njenu porodicu. „Otvoreni grad” nigerijsko-američkog pisca Tedžua Kola mnogi svrstavaju u najznačajnije romane

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost