Недеља, 03.07.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	111.89	112.57	112.23
	116.98	117.68	117.33

Таг: књижевност

Култура

20.10.2021 у 16:36

Револуције се данас дижу на интернету

НАША ТЕМА: КЊИЖЕВНОСТ И ПРОШЛОСТ Јирген Вертхајмер професор књижевности на немачком универзитету у Тибингену аутор је пројекта „Касандра” чији је циљ истраживање о томе да ли књижевност може успешно да предскаже будуће ратове пре него је шира јавност тога свесна. О овом пројекту писао је британски „Гардијан”, а Културни додатак пренео у претходном броју. Наслањајући се на ову тему, питали смо наше саговорнике која је књига по њиховом мишљењу најбоље описала револуцију, рат. Колико књига може да помогне у суочавању с прошлошћу и како од политике направити уметност? Предраг Петровић (Фото лична архива) Андрићева „Проклета авлија“ и Селимовићев „Дервиш и смрт“, су врхунска суочења са тоталитаризмом 20. века „Револуцију или рат најбоље приказују књиге које су

Мозаик

14.10.2021 у 16:27

Гардијан: Врхунски електро-поп у југословенској утопији

Југословенски музичари, пре грађанског рата, пркосили су ограничењима технологије како би направили врхунски електро-поп у социјалистичкој утопији, почиње текст објављен у „Гардијану” о диско, постпанк и електронској поп музици насталој у Југославији, а која је данас скоро потпуно заборављена. Текст је својеврстан подсетник на време Бобана Петровића, београдског музичара, ди-џеја и власника клубова, затим пионира електронске музике у Београду Зорана Врачевића и Зорана Јевтића, почетака македонских уметника Кирила Џајковског и Милча Манчевског, Михе Краља из Словеније... "Ова земља више не постоји јер се распала на делове након рата у деведесетим годинама. Али пре него што су се појавиле линије економских и етничких подела, Југославија је прешла границу између Истока и Запада те на

Култура

08.10.2021 у 14:41

Абдулрaзак Гурна добитник „Нобела” за књижевност

Сасвим неочекивао, упркос превдиђањима кладионичара, и као по обичају, добитник Нобелове награде за књижевност ове године је Абдулразак Гурна, танзанијски писац који уопште није био спомињан као конкурент. Награђено је његово дубоко и бескомпромисно осећање последица колоналијализма, као и за судбину избеглица у јазу између култура и континената, као што је оценио Нобелов комитет. Како се могло чути у онлајн преносу проглашења добитника, на ову одлуку чланова Шведске академије свакако утиче савремена избегличка криза и ситуација на Медитерану, куда пролазе избеглички бродови. Гурна је рођен 1948. године у Занзибару, на обалама источне Африке, али се у Енглеску преселио као студент 1968. године. Докторат је стекао на Универзитету у Кенту, 1982. године, а затим је предавао на Бајеро

Култура

08.10.2021 у 07:38

Нобеловац Гурна: Европа би требало да дочека мигранте са саосећањем

СТОКХОЛМ - Европа би требало да дочека мигранте са саосећањем, а не бодљикавом жицом, поручио је танзанијски писац Абдулразак Гурна, добитник Нобелове награде за књижевност. Гурна, који се у својим књигама бавио утицајем империјализма на појединце, рекао је да је био шокиран када га је Шведска академија позвала и обавестила да је добио Нобела, наводи агенција Ројтерс. Поетски је говорио о искуству мигрирања, остављању породице и делу живота због почетка у новом друштву у којем се увек, делом осећа као странац. Нобеловац сматра да се британска влада лоше односи према тражиоцима азила. „Чини се да се тренутно влада прилично лоше односи према тражиоцима азила или особама које траже дозволу за боравак у земљи”, рекао је 73-годишњи Гурна, а пренео Ројтерс. Брегзит је, како

Култура

06.10.2021 у 20:00

Сутра проглашење Нобелове награде за књижевност

Француска књижевница Ани Ерно једна је од главних кандидаткиња за Нобелову награду за књижевност ове године, како пише британски „Гардијан”, а добитника ћемо сазнати сутра, око 13 часова. Такође, Шведска академија саопштила је да ове године неће бити свечаног уручења признања у Стокхолму већ да ће добитник бити одликован у својој земљи. Проглашење ће бити пренето уживо, преко званичних дигиталних канала „Нобелове награде”. Ипак, кладионичари не одустају ни од Харукија Муракамија, коме поново расту шансе за престижно признање, као ни од канадске песникиње Ен Карсон. Шансе су велике и за Канађанку Маргарет Атрвуд, чији је роман „Живот пре човека” из 1979. године, недавно први пут код нас објавила „Лагуна”. Затим, за Кенијца Нгуги ва Тионга, велику Људмилу Улицку, чију нову

Култура

05.10.2021 у 21:00

Музеј Нине Фјодоровне

У књижевном додатку „Њујорк тајмса“ постоји редовна рубрика у којој уметници и друге јавне личности, укључујући и бивше америчке председнике, одговарају на питања која се тичу књижевног укуса и читалачких навика. Тако се од испитаника тражи и да опишу своје „иделано читалачко искуство (када, где, шта и како)“. Већина је, погађате, одговорила кратким описом жанр-сцене у којој напољу пљушти киша или веје снег, а они седе у удобној фотељи, пијуцкају вино и читају омиљену књигу, док ужарене цепанице пуцкетају у камину. На другом месту, опет погађате, налази се читање на плажи, али било је и оних који су признали како највише воле да читају на месту до ког и краљ иде пешке. На ово питање недавно је одговорио и новинар и публициста Андерсон Купер, један од „брендова“

Култура

05.10.2021 у 20:00

Шта урадити са добрим белцима

Роман „Половина која недостаје” нове звезде америчке књижевности, тридесетједногодишње Брит Бенет, коју упоређују са славном Тони Морисон, говори о расизму кроз причу о две сестре близнакиње, које заједно беже из црначког градића у Луизијани и чији животи се раздвајају кад једна од њих схвати да може да се представи и као белкиња. Књига је недавно објављена и код нас у издању куће „Бука” (Booka) у преводу Александра Милајића. Роман почиње 1968. године када је убијен Мартин Лутер Кинг и када је нада покрета за грађанска права почела да слаби, а урбано насиље постало широко распрострањено. – Занимало ме је да повежем немире након убиства др Кинга и различит начин на који ове две сестре близнакиње, Дезире и Стела, на то реагују. Дезире користи хаос тренутка да побегне из лошег брака.

Друштво

04.10.2021 у 15:37

Архивисти – чувари колективног памћења

Суботица – Коме су потребни архиви, која је њихова улога у будућности, како комуницирају са корисницима – неке су од тема које обрађују 14. суботички архивски дани. Због епидемије у нешто мањем броју, Историјски архив Суботице успео је да окупи колеге из Новог Сада, Ниша, Зрењанина, Крагујевца, Ужица, Будимпеште. – Запослени у архиви чине све да сачувају, обраде грађу и изађу у сусрет онима којима су ти подаци потребни. Неопходно је разумевање, потпора и помоћ шире друштевене заједнице у обезбеђивању материјално финасијских услова, као и у јачању свести о самом значају архива и писане документације” рекао је на скупу Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици. Једно од питања које су обрађивали стручњаци из различитих архива било је и ко су корисници архивске грађе,

Политика

02.10.2021 у 13:39

Брнабић: Србија показала да не толерише једностране потезе

Председница Владе Србије Ана Брнабић оценила је данас да је договором око таблица добијена безбедност, да је демонстрирано да Србија не толерише једностране потезе, али и да се подсетило на одредбе резолуције 1244. Она је у изјави, после обиласка излозбе радова студената Факултета примењених уметности у Југословенској кинотеци, истакла да су договором у Бриселу сачувани мир, безбедност и стабилност, јер је ситуација била на ивици. Како је навела, Србија је показала да не толерише једностране потезе Приштине, што је добро за обе стране. Брнабић је указала на повлачење јединица РОСУ и подсетила на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, јер на административним прелазима могу бити само јединице КФОР, као и на договорено Бриселским споразумом о имплементацији договореног и формирање

Култура

27.09.2021 у 13:07

Неизвесно одржавање Сајма књига

Да ли ће ове године уопште бити одржан Међународни београдски сајам књига, знаће се тек после 1. октобра када буду размотрене све околности, потврђено је на недавној седници Одбора сајма, коме су први пут, као новоизабрани чланови, присуствовали представници четири удружења издавача. Закључено је да се сви планови праве као да ће се манифестација одржати у уобичајеном термину, у последњој недељи октобра, али да се има у виду и погоршана епидемиолошка ситуација. За сајам се пријавило око 300 излагача, 50 мање него у 2019, што је утицало на распоред штандова у Хали 4, у којој је изнајмљено 700 квадратних метара простора мање. Књижевни програми су преполовљени, неће бити земље почасног госта (била је предвиђена Румунија), а знатно ће бити смањен и број издавача из

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

03.07.2022 у 13:37

Додик: Страдање на Козари не сме бити заборављено

03.07.2022 у 13:35

У Србији и сутра сунчано и веома топло

03.07.2022 у 12:53

Вулин: Господо из Милових партија у мафијашким организацијама нема ни мишљења

03.07.2022 у 12:15

Сандеј Тајмс: Рат у Украјини поделио НАТО на три табора

03.07.2022 у 11:35

Медведев: Европљани су уморни од Украјинаца

03.07.2022 у 11:00

Чујем да се Душановац доста променио