Субота, 04.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

28.12.2015 у 09:05

Пенелопа која није „залогај за моје зубе”

Издавачка кућа ТАНЕСИ објавила је недавно две књиге Симона Симоновића (1946), збирку песама „Низ воду” и књигу записа о песмама и српским песницима „Онај Dis у мени”. Књига је необично компонована: садржи приче, есеје, аутобиографске белешке, своје и туђе песме, коментаре – како је то чинио Црњански уз „Итаку”. На основу медија стиче се утисак да нам се сваки дан „догађа историја”, а, у ствари – „слушамо временску прогнозу од прошле године”? Не бих да тумачим своју песму, још мање да је дописујем. Стижу нове стране историје Србије. Слушам оне који је, у преговорима, прелиставају, допуњују, што је још горе, издају и реверсе. Толико се шепуре и док отворе сва поглавља, нестаће Србија. Довољно је што у мојој песми „напољу пљушти”. Песник каже: „Више немам куд, с рецептом, а без

Култура

26.12.2015 у 22:05

Никад доста тих Тјудора

Нису историјске личности контроверзне: контроверзна је историја. У позадини догађаја који ће довести до разлаза Енглеске са католичком вером и до оснивања самосталне Англиканске цркве стоји син вечито пијаног лондонског ковача, крвав и модар од очевих батина. И баш тај младић израста из беде ниже класе у утицајног саветника Хенрија Осмог – реч је о Томасу Кромвелу, коме Хилари Мантел у својој трилогији у настајању (2009. „Вучје легло”; 2012. „Лешеве на видело”; 2015. „Огледало и светиљка” још се увек пише) додељује ту централну улогу, готово алегоријску: улогу историјске контроверзе лично. О пореклу Томаса Кромвела и почетку његове блиставе каријере не зна се много и Мантелова лако налази простор да уз мало чињеница и понешто маште оживи једну од најутицајнијих личности у

Култура

26.12.2015 у 09:05

Херојска дипломатија Нушића и Ракића

Српска повест исприповедана у даху, кроз приче којима су узбудљивост и трагизам удахнуле суште животне чињенице, а повезала их тематика дипломатије у вртлогу историјских збивања, смештена је међу корице књиге Душка Лопандића „Време сјаја, време таме”, коју је објавио београдски „Архипелаг”. Душко Лопандић каријерни је дипломата који је, после четири године проведене у Лисабону, сада шеф српске мисије при Европској унији у Бриселу. Приче о дипломатским везама Србије са Европом у овом делу сежу до средњег века и ренесансе, од веза Србије са Византијом, преко старога Дубровника, затим устаничке Србије и њених вођа, до преломних тренутака уочи два светска рата. Војвода од Брољија рекао је да је дипломатија оно најбоље што је цивилизација могла да створи како би се избегло да сила уређује

Култура

21.12.2015 у 22:05

Зелено ће спасити свет

Многима омиљеној зеленој боји, данас неодвојивој од политике и идеологије очувања животне средине, водећи стручњак за историју боја и предавач историје западњачке симболике Француз Мишел Пастуро посветио је нову студију, после плаве и црне. Књигу „Историја једне боје: Зелена” објавио је „Службени гласник” у преводу Олгице Стефановић. Посматрајући повест зелене боје, Мишел Пастуро заправо посматра историјски развој људског друштва, културе, визуелних уметности, односа према моди и уређењу ентеријера, а посебно према начину производње зелене боје. Из ове, иначе, и богато илустроване књиге сазнајемо да стари Грци готово да нису „примећивали” зелене нијансе, али је зато за Римљане зелена била боја бујности и раста. Слично је симболизовала и код старих Египћана: плодност, рађање, младост, а

Култура

14.12.2015 у 22:33

Завод за уџбенике из Београда објавио све драме Чехова у једној књизи

У луксузној опреми, на шестсто страна, Завод за уџбенике из Београда објавио је „Драме” Антона Павловича Чехова (1860–1904). У књизи, коју је приредио проф. др Зоран Божовић, објављене су све Чеховљеве драме које су превели: Милосав Бабовић, Радојица Јовићевић, Драган Копривица, Петар Буњак и Зоран Божовић. Лепотом књиге бавили су се Тијана Павловић и Борис Кузмановић. Као драмски писац Чехов се огласио једночинкама: „Лабудова песма” (1887), „Медвед” и „Просидба” (1888), „Свадба” и „Трагичар од невоље” (1890), „Јубилеј” (1892) и монологом „О штетности дувана” (1903). У рукопису су остале „Татјана Рјепина”, инспирисана истоименом комедијом А. С. Суворина, и „Крчма на друму” која је забрањена за извођење. Чеховљев прелаз са једночинки на драме, објашњава Божовић, одговара преласку са

Култура

11.12.2015 у 09:05

Бранка су „интернирали” у школску лектиру

О стогодишњици рођења Бранка Ћопића (1915–1984) „Службени гласник”, објавио је нови роман Вулета Журића (1969), једноставно назван „Република Ћопић”. Духовна биографија великог писца испричана је кроз девет офанзива. У којој сте мери користили архивску грађу о Бранку Ћопићу? У оноликој мери колико је та иста архивска грађа „користила” Ћопића! У она самоуправна и несврстана времена, уместо камера на „Фарми” и у кући „Великог брата”, постојали су неуморни хроничари који су бележили сваки корак и сваку реч писца „Јежеве кућице” и „Баште сљезове боје”. Сем те, обимне публицистичко-полицијске грађе, припреме за стварање ове Ћопићевске слободне књижевне територије састојале су се из ишчитавања Ћопићевог дела, али и оновремене штампе, те дирању у оно месту у мојој пионирској души у коме

Култура

08.12.2015 у 16:51

Русија: 60 сати јавног читања дела „Рат и мир” Лава Толстоја

МОСКВА– Више 1.000 људи међу којима познате руске личности данас је почело да се смењује у јавном читању романа реке „Рат и мир” Лава Толстоја на интернету, радију и телевизији током 60 сати.Око 1.300 глумаца, политичара и спортиста, али и грађана почело је у 10.00 по руском времену (7.00 ГМТ) читање четири тома ремек дела руске књижевности. Читање ће уживо моћи да се прати на неколико руских телевизија и радио станица као и на сајту voinaimir.com Јавно читање дела организовано је у оквиру „Године књижености” у Русији и одвија се у руским позориштима, музејима, биоскопским салама и другим местима које је Толстој поменуо у свом роману. „Толстој држи нашу земљу на окупу”, рекла је праунука књижевника Фекла Толстоја која је инцирала јавно читање „Рата и мира”. Дело ће се читати у

Култура

07.12.2015 у 23:11

Џелати су у црном, жртве у црвеном

У Стокхолму, у организацији Нобеловог комитета, почеле су вишедневне свечаности приређене у част овогодишњих лауреата за највиша светска достигнућа у оквиру којих ће 10. децембра бити уручене награде за медицину, физику, хемију, књижевност и економију. Овогодишња добитница Нобелове награде за књижевност, белоруска списатељица Светлана Алексијевич, која пише на руском језику и припада руском језичком корпусу, поручила је са конференције за новинаре из Стокхолма да је документаристика – будућност књижевности и да је као сам живот постала представа. „Толстој је једном у свом дневнику написао да више неће писати уметничка дела, него само документарна. И да ће доћи време кад ће писца бити срамота да измишља живот. Шта се још може измислити после видео-снимака из Исламске државе.

Култура

08.12.2015 у 10:05

Светлост која мења поглед на свет

Нова књига Веселина Марковића „Светлост на води”, у издању београдског „Архипелага”, готово да је жанровски неодредљива због тога што се текстови садржани у њој налазе на граници путописа, есеја и прича. Али, оно што је овде заједничко различитим врстама књижевних израза јесте то што се односе на Норвешку, земљу у којој је аутор живео четири године, на њену природу, културу и људе. Веселин Марковић, поред осталог, добитник је Виталове награде за роман „Израњање”, а за роман „Ми различити” добио је Награду града Београда, признања „Бора Станковић” и „Матијевић”, док је нацрт тог романа добио стипендију „Борислав Пекић”. Веселин Марковић сада живи у Стразбуру. „Током првог норвешког лета осећао сам да нисам променио само земљу већ и начин на који гледам свет”, написали сте. Зашто је

Култура

07.12.2015 у 11:36

Освежење

У предворју једне наше установе, испред спомен-плоче на којој су урезана слова, имена и презимена оних који су у тој установи радили, а погинули су током два светска рата, постављен је аутомат са домаћим и страним освежавајућим пићима. Ваљда зато што је то „највидније” место у аули. Тако тај аутомат и пластичне флашице – са обичном или газираном водом, и са кока-колом, мада у аутомату има и чоколадица – заклањају имена и презимена страдалих. Морате добро да се помучите да прочитате шта пише на спомен-плочи, не само како су се звали ти људи, већ и њихове године рођења и смрти. Опет, једно им је заједничко: мало ко од њих је доживео више од двадесет две, двадесет једну, двадесет

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

04.07.2026 у 09:49

Вучић обилази радове на изградњи деонице Бачки Брег – Српска Црња

04.07.2026 у 09:45

Срби напунили мрежу Грузије

04.07.2026 у 09:35

Двоје одраслих и дете се удавили у Струми

04.07.2026 у 09:28

Тираспољ условљава дијалог са Кишињевом укидањем закона о сепаратизму

04.07.2026 у 09:27

Хрватска елиминисана због сензора у лопти

04.07.2026 у 09:21

Покренута набавка за оперативно управљање смештајем у Експо селу