Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура

08.10.2016 у 16:05

Са јатом или без њега

У првим деценијама 19. века српски народ је почео решавати кључни културолошки проблем – питање књижевног језика помоћу којег ће се описменити и национално хомогенизовати становништво са српског језичког простора. У то време већ је сасвим превладала и Доситејева и Вукова идеја да се у основи будућег књижевног језика мора наћи српски народни језик, али се борба водила око избора дијалекта који ће преузети ту службу. Док се Вук залагао за концепцију у којој би се у основици књижевног језика нашао источнохерцеговачки дијалекат, српски интелектуалци из данашње Војводине инсистирали су да ту функцију преузме шумадијско-војвођански

Култура

07.10.2016 у 15:00

Прва столећа словенског књижевног језика код Срба (2)

Словенска писменост је у српској средини, као и свуда у другој половини IX века, одмах прилагођавана локалним језичким приликама. О степену адаптација можемо судити на основу прилика у другим срединама: оно што је мењано у Великој Моравској, Панонији, на југу Албаније и на истоку Бугарске у корист посебних словенских говора, вероватно је било мењано и у корист српског. Важно је начелно поставити ствари: док се Словени служе прасловенским језиком, дотле је и домаћи књижевни језик у њиховим црквама и културним средиштима – старосло венски, с већом или мањом унутрашњом разведеношћу (у складу с нужним адаптацијама). Стога говоримо о варијететима старословенског језика, а један од њих је био и – српски. С временом, када се формира српски језик, и књижевни језик употребљаван

Култура

06.10.2016 у 15:06

Прва столећа словенског књижевног језика код Срба

Прошло је нешто више од 1150 година од Великоморавске мисије Солунске браће (863–2013) и од стварања првог словенског „књижевног“ језика, који се данас обично назива „старословенским“ (у своје време звао се просто, „словенским“, ѩзъıкъ словѣньскъıи). Да су Срби рани судеоници дела св. Ћирила и Методија, зна се још од XIX века, када се наука упознала са садржајем писама папе Јована VIII који је, радећи на оснивању словенске цркве у Панонији (870), водио 873. године преписку, осим с панонским кнезом Коцељом и немачким краљевима Лудовиком и Карломаном и бројним епископима, још и са српским кнезом Мутимиром († 891).

Култура

05.10.2016 у 15:06

Почеци српског језика

Најстарији период у историји српског језика припада раном средњем веку. У првим столећима на Балкану, дуго по спуштању са севера, Срби су још део општесловенске етнолингвистичке заједнице. На простору некадашњих провинција Далмације, Доње Паноније и Горње Мезије било је, у мањим групама, и других или нешто другачијих етничких група (највидљивији су остаци у топонимији), али је, судећи по изворима и развоју на терену, српска народна скупина била најбројнија. Она је, на своме земљишту, дала општи тон интегративним и формативним процесима.

Друштво

04.10.2016 у 10:05

Нити смо победници, нити смо поражени

Именице победа и пораз су супротности – антоними, а глаголи победити и поразити су синоними – имају исто значење! Свеједно је да ли смо побеђени или поражени. Свеједно је и да ли смо некога победили или поразили. Било би боље да смо стални победници, али то није увек могуће. Некада смо победници, некада поражени. Зато морамо неговати победнички дух, стално се дизати, устајати да будемо спремни на борбу непрестану. Како у животу, тако и у језику. Новинарство је у 20. веку пресудно доприносило развоју српског језика. Огроман је утицај на развој књижевног језика првих новинара „Политике” у епоси с почетка прошлог века. Данас је разлика између „жуте” и „озбиљне” штампе сасвим мала. Свакодневним, кафанским и уличним језиком медији подилазе најнижем укусу. Језик „вести с естраде” почео је

Култура

26.09.2016 у 18:04

Језик најбрже пропада немаром

Требиње – Стижемо у један од најлепших градова Републике Српске, у којем ће бити одржана трибина нашег листа „Сачувајмо српски језик”, опажајући атмосферу донекле „повишеног напона” на улицама, колоне аутомобила које промичу са страначким барјацима. Тај метеж део је предизборне кампање уочи локалних избора у БиХ, парола које припадају свету политике, док ће у другачијем духу говорити учесници „Политикине” трибине пред пуним амфитеатром Хидроелектрана на Требишњици: Милош Ковачевић, професор Београдског, Крагујевачког и Сарајевског универзитета, Миланка Бабић, професор Универзитета у Источном Сарајеву, Јелица Стојановић, професор на Филозофском факултету у Никшићу, Срето Танасић, професор Универзитета у Нишу, и Михаило Шћепановић, професор Филолошког факултета у Београду, као и

Култура

26.09.2016 у 09:07

Месец српске културе у Мађарској

Специјално за „Политику” Будимпешта –У Будимпешти и још неколико градова у Мађарској, у току је манифестација „Месец српске културе” са низом разнородних програма, које организује Српски културни центар у сарадњи са бројним установама и организацијама из Мађарске и из Србије. Тако је у петак, 23. септембра, у библиотеци Института за словенске и балтичке језике Филозофског факултета државног Универзитета „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, одржан округли сто на тему „Kако сачувати и развијати српски језик и културу у расејању”. На скупу чији је домаћин био Смер за српски језик и књижевност овог факултета, учествовали су проф. др Драган Никодијевић, проректор за науку Универзитета „Џон Незбит”, народни посланик и књижевник Александар Чотрић, песник и власник издавачке куће „Арте” Миодраг

Култура

16.09.2016 у 14:00

И књижевна критика је у транзицији

Нови Сад – Огранак САНУ у Новом Саду прихватио је предлог академика Мира Вуксановића да се у пет година заредом организује округли сто „Српска књижевност данас”. До сада су организована два скупа: „Српска поезија данас” (2014) и „Српска проза данас” (2015). Јуче, у Огранку САНУ у Новом Саду, организован је округли сто с темом: „Српска књижевна критика и есејистика данас”. Основна намера пројекта, објашњава академик Миро Вуксановић, јесте да се дефинише савремени српски књижевни корпус. То значи да се добије кратак, али што обухватнији приказ савременог књижевног стварања на српском језику, у свим жанровима (поезија, проза, есеј, критика, драма, литература за децу), у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, Румунији, Мађарској и другим земљама. Такав посао је неопходно започети,

Култура

14.09.2016 у 20:10

Млади слависти у постојбини Немањића

Српска средњовековна држава и култура биле су теме студијског путовања у Деспотовац, манастире Манасију и Раваницу, које је Међународни славистички центар Филолошког факултета Универзитета у Београду уприличио за стране стипендисте, студенте српског језика. То је само један од програма које и ове године, традиционално, организује МСЦ, домаћин 46. међународног скупа слависта, у намери да студенте српског језика из чак 18 земаља света и практично упозна са српском историјом, институцијама и споменицима културе. Слависти ће приликом овог гостовања посетити и Галерију фресака, Музеј Николе Тесле, Војни музеј, Задужбину Иве Андрића, Институт за српски језик, Народну библиотеку, Институт за српску књижевност и уметности и краљевски дворски комплекс Бели двор, Храм Светога Саве, Конак кнегиње

Србија

08.09.2016 у 08:05

Како учити српски као нематерњи језик

Суботица – О чему је девојка маштала носећи каблић на пијацу? Шта за њу представљају црвена ћурдија и антерија? Колико деце којима је матерњи језик мађарски може да разуме ове реченице, и колико им у свакодневном сналажењу може бити од помоћи то што знају шта је ћурдија и антерија? Цитат је тек насумично одабран из уџбеника за учење српског као нематерњег језика у другом разреду средње школе. Наставници одавно упозоравају да оно што се учи у школи није од помоћи ђацима из мањинских заједница да науче српски језик, као званични службени језик државе. У Суботици, изразито мешовитој средини, одавно је јасно да ће дете које нема другара на игралишту које говори српски тешко из уџбеника научити језик државе у којој живи. Да проблем постоји видљиво је и из коалиционог споразума који су

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 15:10

Хрватска: због велике густине саобраћаја вози се успорено према мору

19.06.2026 у 15:09

Песме легенди музичке сцене

19.06.2026 у 15:06

Русија је прва у свету развила ефикасан тест-систем за дијагностику еболе

19.06.2026 у 15:03

Мацура: Експо изложба ће привући четири милиона посетилаца у нашу земљу

19.06.2026 у 15:02

Ухапшен Белорус отпужен да је снимао прототип француског дрона прављеног за украјинску војску

19.06.2026 у 15:01

Претње Вучићу и тужиоцу Стефановићу после саопштења о „звучном топу”