Таг: ленголд јелена

Замало да ми, у поплави земаљских вести, промакне једна ванземаљска! А каква би то штета била! Док ми овде мислимо хоћемо ли или нећемо да изађемо на изборе, колико ће динар да падне до сутра и колико ће још пута да поскупи бензин до краја месеца, Феликс Баумгартнер скаче такорећи из космоса право на Земљу! Чињенице су, дакле, следеће: Феликс је Аустријанац, има 43 године и прилично је згодан...

Некад се лепо знало: поштен свет није се бавио политиком, а богме ни уметностима разним. Ако вам је когод у фамилији био уметник, далеко било глумац или песник, то је била једна прилична срамота, скоро као да вам је кћер побегла са циркусом. Мало је било и уметника и политичара којима су завидели на томе што јесу и које су радо позивали на славе и крштења. Е данас је друга ствар: политичара и...

Узалуд говорим себи да је 31. децембар само обичан датум, дан као и сваки други, и да никакве истинске прекретнице у њему нема. Узалуд рационализујем све то и објашњавам себи да је ноћ између децембра и јануара само још једна од ноћи у овом, прилично досадњикавом, животу. Не вреди. Унутрашњи саботер само вреба прилику да почне да своди рачуне. Да подвуче црту. Дође пред мене као неки мрзовољни...

Пре неколико година у Ослу се десио овакав случај: извесни (касније се испоставило психички нестабилан) имигрант из Африке, напао је ножем, усред бела дана, неколико путника у мирном норвешком трамвају. Прве гласове који су том приликом кренули против имиграната уопштено, пресекли су држава и медији озбиљним и темељним објашњењем да ови људи носе бреме великих траума, сиромаштва и муке, и да,...

Кад год чујем ону Бајагину песму: ,,Ово је страшно велик град и зато нема разлога да будеш сам у њему...”, ја се опако растужим. Пре неки дан сам видела вест да ће 31. октобра ове године на нашој планети живети седам милијарди људи, по процени Уједињених нација. Растужила сам се над парадоксом овог податка, скоро као над Бајагином песмом. Самоћа је сасвим сигурно једно од осећања које није...

Причао ми је једном један писац о свом савршеном браку. Рекао ми је како, за тридесетак година заједничког живота, никада није приметио да је његова жена била ,,у оним данима”, те да је никада није видео док се шминка, увија виклере, чупа обрве, депилира ноге или ради било шта од тих приземних активности, за које је овај писац веровао да треба да остану ствар дубоке интиме која се ни са ким не...

У свом есеју ,,Нелагодност у култури” Фројд, између осталог, каже: ,,Могло би се рећи да план стварања света није садржао намеру да човеку подари срећу. Оно што се назива срећом, у најужем смислу те речи, потиче обично од изненадног задовољења јако нагомиланих потреба, а по својој природи је могућна само као епизодичан феномен. Свако продужавање ситуације коју је прижељкивао принцип...

Многе светске новине је ових дана посетила једна наизглед банална и неважна вест: Прва Туркиња која се скинула за „Плејбој”. Кажу медији овако: „Скидањем за немачко издање ’Плејбоја’ узбуркала је јавност и изазвала бурне реакције своје фамилије. Мајка с њом не прича, а она сматра да се овим потезом ослободила”. Наречена Туркиња, додуше становница Немачке, што јој се у овом случају узима као...

...Постоји усред времена, злато, могућност једног острва. (Из романа „Могућност острва” Мишела Уелбека) Ево га још једно пролеће. Дошло је, нема сумње. Дошло је чак и у Јапан, и тамо су процветале трешње, кажу. У Србији су многа пролећа прошла неопажено. Памтим неколико баш бурних пролећа, која се ни приметила нису, што од сузавца, што од рестрикција струје, што од неке вуне из такозваних...

И куд сад више човек да се склони? Од ТВ-а бежим у књиге, од књига бежим у ТВ-програм. На крају ћу, како је кренуло, да побегнем у природу и да постанем један од оних чудака што само гледају шуме и небо. Јер, где год да гвирнем, људи се или свађају или се вређају међусобно. Изгледа да је дошао онај неки моменат у животу кад свет полако почиње да ми се гади. Колоквијално, то се вероватно зове...