Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

15.04.2016 у 20:05

Имагинаријум редитељског чаробњака

Филм „Младост” је још један усхићујући сусрет са посебним, личним имагинаријумом италијанског филмског аутора Паола Сорентина чији су филмови мишљени као визуелне сензације што се нижу дуж фабуларних линија. У садејству са, како каже Сорентино – његовим „братом близанцем”, директором фотографије Луком Бигацијем, визуелношћу бојадише и саму драматургију. У „Младости” (La giovinezza/Youth) визуелна нарација је важнија од вербалне. То и јесте прави филм. И у „Младости”, баш као и у „Ил диву”, „Ово мора да је то место”, а нарочито у „Великој лепоти”, Сорентино је достигао праву размеру између ироније и патетике, лепоте и гротесктности, тим главним окосницама његове естетике којој увек прикључује и поетику бизарности, да зачини, испровоцира, запита. У „Младости” иде још корак даље. Нуди

Култура

14.04.2016 у 17:48

Алмодовар, Лоуч и Дарденови у Кану

Данас је на париској конференцији за новинаре објављена листа од 20, за сада, одабраних филмова који ће се такмичити за „Златну палму” на наступајућем 69. Канском фестивалу. Међу њима су и филмови Педра Алмодовара, Кена Лоуча и Жан-Пјера и Лика Дардена. Међу овогодишњим такмичарима, како је то најавио Тјери Фремо, уметнички директор Кана, налазе се и филмови француских редитеља: Оливијеа Асајаса („Лични купац”), Алана Гиордија („Остати усправан”), Никол Гарсије („Камена болест”) и Бруна Думона („Ma loute”). Боје британског филма браниће Кен Лоуч са „Ја, Данијел Блејк” и Андреа Арнолд са филмом „Амерички мед”, док су амерички кандидати филмови Шона Пена „Последње лице”, Џима Џармуша „Патерсон” и Џефа Николса „Loving”. Из филма „Хулијета“ Педра Алмодовара (Фото Кански

Култура

13.04.2016 у 22:05

Филмски свет Михаела Ханекеа

Када сам почетком деведесетих година прошлог века прво видела шокантан аустријски филм „Бенијев видео” (1992) Михаела Ханекеа, па тек онда и његов првенац „Седми континент” (1989), питала сам се какав ли је то човек који је могао да сними овакве филмове? Толико хладно дистанциран и крајње несензационалистички портрет убилачких нагона једног детета у „Бенијевом видеу” и емоционално залеђени портрет отуђене трочлане аустријске породице која је извршила самоубиство у „Седмом континенту”. Нешто касније уследили су и његови филмови: „71 фрагмент хронологије случаја” (1994), „Чудне игре” (1997), „Дворац” (1997, ТВ-адаптација Кафкиног романа), „Непознати код” (2000), „Пијанисткиња” (2002, „Професорка клавира”), „Време вукова” (2003), „Скривено” (2005), не много успешан римејк „Чудних

Култура

08.04.2016 у 21:05

Погледај ме очима детета

За петогодишњег Џека та скучена соба је читав његов и имагинарни и реални свет. Вољени свет. Једино знан. Уз његову мајку, чак леп и сигуран. Џек је плод мајчине несреће, парадоксално али и извор њене једине среће и главни мотив за преживљавање. И у заточеничком и касније, у том такозваном слободном, великом свету. Џек и његова мајка Џој главни су ликови несвакидашње филмске приче која се не би могла назвати производом пишчеве маште, јер се окрутни стварни живот потрудио да свету „подари” злочиначке случајеве Кампуш и Фрицл. Управо на те случајеве подсећа и роман Еме Донахју и филм „Соба” ирског редитеља Ленија Абрахамсона („Адам и Пол”, Гаража”...), за који је Донахјуова написала сценарио. Многи су склони да тврде и верују како је Абрахамсонов филм мање моћан од истоимене књиге,

Култура

02.04.2016 у 19:05

Лили и Ејлис – романтика у огледалима

Две романтичне љубавне период драме, обе рађене према књижевним предлошцима, привлаче пажњу на домаћем биоскопском репертоару. Прва је британска „Данкиња” Тома Хупера („Краљев говор”, „Јадници”), биографски филм заснован на роману Дејвида Еберсхофа, у сценаристичкој адаптацији Лусинде Коксон. Од четири номинације за овогодишњег Оскара – за најбољег глумца, споредну женску улогу, костим и продукцијски дизајн – освојена је једна. Припала је младој шведској глумици Алисији Аманди Викандер за улогу Герде Вегнер, данске сликарке познате по изради портрета славних личности свога доба. „Данкиња” јесте и филм о Герди, мада је у фокусу Хуперове филмске приче њен славнији супруг Ајнар Вегнер (1882–1931), сликар пејзажиста који је двадесетих година прошлог века био прва трансродна особа која је

Култура

28.03.2016 у 08:05

Радничка класа отишла у рај

63. КРАТКИ МЕТАР Словеначки филмски сценариста, редитељ, писац књига, филозоф и глумац Метод Певец, мотив за настанак дугометражног документарног филма „Дом”, о судбини некадашњих „привремених радника” који безнадежно чекају да остваре стечена права, пронашао је и у чињеници да је био пролетерско дете. Данас када у Словенији тврде да је радничкој класи боље него икада, а живе никад горе, учинило му се да ту заиста нешто не штима. Зато је кренуо у велико истраживање положаја радника, у конкретном случају – положају групе „јужњака”, како су Словенци најчешће називали раднике из Босне, који су обесправљени и унижени становници љубљанског радничког Дома за самце. Филм „ Дом”, награђен у Словенији где је тренутно у редовној биоскопској дистрибуцији, приказан је на 63. Београдском

Култура

26.03.2016 у 08:15

Европа – ничија земља између стварног и апсурдног

Овако је све почело, подсећа нас Борислав Шајтинац у свом дугометражном анимираном филму „Хотел са 12 звездица”, на шармантан начин представљајући грчки мит о тој прелепој Феничанки Европи, кћери краља Агенора, што ју је Зевс завео претворивши се у бика и на леђима однео на Крит. То каже митологија, а истина је другачија, приповеда даље Шајтинац повевши тог свог анимираног бика – Зевса на несвакидашње путовање. Оно током којег ће се у наредних шездесетак минута Борислав Шајтинац (1943) као сценариста, аниматор и продуцент, осврнути прилично разочаравајућим погледом на историју Европе. А тај његов поглед обухвата и Сарајевски атентат и Први и Други светски рат и подизање зида између две Немачке и узаврели мај 1968. и пад комунизма и званично проглашење Европске уније – тог хотела са 12

Култура

22.03.2016 у 08:05

Благодети директне демократије

Солун- Комплексан, дубоко људски поглед на групу обичних хероја који имају смелости да се боре за преображујуће промене – коментар је који је на грчки филм „Следећа станица: Утопија” Апостолоса Каракакиса, написала канадска новинарка, антикорпоративна активисткиња и писац „Доктрине шока” – Наоми Клајн. Клајнова је само један од многих интернационалних гласова који су се током протекле, али и ове године чули широм света у знак подршке несвакидашњем, радикалном чину групе грчких радника, који су попут хиљада и хиљада својих земљака, после економског колапса земље остали без посла. Седамнаест радника прогласили су окупацију своје пропале и затворене хемијске фабрике „Вио.ме” надомак Солуна и покушавају да наставе рад заснивајући управљање и функционисање свог малог, импровизованог

Култура

20.03.2016 у 22:05

Још једна невеста на продају

Солун – У Курану се нигде не каже да су жене на продају, један је од стихова дирљиве песме младе авганистанске реперке Соните, која је запалила интернет од тренутка када се њен спот волшебно појавио на Јутјубу. Многи су тада помислили како је овде реч о веома смелој кампањи против присилних бракова у конзервативним, патријархалним и поприлично мизогиним исламским друштвима. У тренутку појављивања Сонитиног музичког спота „Младе за продају”, нико ни слутио није ко је ова крупноока девојчица са погледом рањене срне, нити каква је заиста њена лична прича и судбина. Понајмање се могло наслутити да је спот на Јутјуб стигао захваљујући ангажману иранске редитељке Роксарех Гаем Магами која га је и снимила и да је он заправо само мали део њеног дугометражног документарног

Култура

18.03.2016 у 20:50

У какву то слободу бежите

Солун – Како је парадоксално изгледало тих синоћних двадесетак секунди снимка на „Јуроњузу“, у колико је стало сведочанство о посети Анђелине Џоли мокром, импровизованом шаторском избегличком кампу у грчкој луци Пиреј. Холивудска звезда и велики хуманитарац једва се држала на ногама у покушајима да се одупре притисцима таласа оних који су покушавали да јој приђу и додирну је. Телевизијска камера фокус са њеног убледелог лица без осмеха помера ка широко насмејаним и срећним лицима покислих и промрзлих избеглица. Како је мало потребно за срећу и како мало за ту лажну инјекцију наде да ће већ од сутра пасти ограде на македонској граници и све оне друге на путу ка западној Европи. Ко је кога то јуче у Пиреју утешио? Нит краћег телевизијског прилога нит снажнијег подстицаја за

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе