Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

15.04.2016 u 20:05

Film „Mladost” je još jedan ushićujući susret sa posebnim, ličnim imaginarijumom italijanskog filmskog autora Paola Sorentina čiji su filmovi mišljeni kao vizuelne senzacije što se nižu duž fabularnih linija. U sadejstvu sa, kako kaže Sorentino – njegovim „bratom blizancem”, direktorom fotografije Lukom Bigacijem, vizuelnošću bojadiše i samu dramaturgiju. U „Mladosti” (La giovinezza/Youth) vizuelna naracija je važnija od verbalne. To i jeste pravi film. I u „Mladosti”, baš kao i u „Il divu”, „Ovo mora da je to mesto”, a naročito u „Velikoj lepoti”, Sorentino je dostigao pravu razmeru između ironije i patetike, lepote i grotesktnosti, tim glavnim okosnicama njegove estetike kojoj uvek priključuje i poetiku bizarnosti, da začini, isprovocira, zapita. U „Mladosti” ide još korak dalje.

Kultura

14.04.2016 u 17:48

Almodovar, Louč i Dardenovi u Kanu

Danas je na pariskoj konferenciji za novinare objavljena lista od 20, za sada, odabranih filmova koji će se takmičiti za „Zlatnu palmu” na nastupajućem 69. Kanskom festivalu. Među njima su i filmovi Pedra Almodovara, Kena Louča i Žan-Pjera i Lika Dardena. Među ovogodišnjim takmičarima, kako je to najavio Tjeri Fremo, umetnički direktor Kana, nalaze se i filmovi francuskih reditelja: Olivijea Asajasa („Lični kupac”), Alana Giordija („Ostati uspravan”), Nikol Garsije („Kamena bolest”) i Bruna Dumona („Ma loute”). Boje britanskog filma braniće Ken Louč sa „Ja, Danijel Blejk” i Andrea Arnold sa filmom „Američki med”, dok su američki kandidati filmovi Šona Pena „Poslednje lice”, Džima Džarmuša „Paterson” i Džefa Nikolsa „Loving”. Iz filma „Hulijeta“ Pedra Almodovara (Foto

Kultura

13.04.2016 u 22:05

Filmski svet Mihaela Hanekea

Kada sam početkom devedesetih godina prošlog veka prvo videla šokantan austrijski film „Benijev video” (1992) Mihaela Hanekea, pa tek onda i njegov prvenac „Sedmi kontinent” (1989), pitala sam se kakav li je to čovek koji je mogao da snimi ovakve filmove? Toliko hladno distanciran i krajnje nesenzacionalistički portret ubilačkih nagona jednog deteta u „Benijevom videu” i emocionalno zaleđeni portret otuđene tročlane austrijske porodice koja je izvršila samoubistvo u „Sedmom kontinentu”. Nešto kasnije usledili su i njegovi filmovi: „71 fragment hronologije slučaja” (1994), „Čudne igre” (1997), „Dvorac” (1997, TV-adaptacija Kafkinog romana), „Nepoznati kod” (2000), „Pijanistkinja” (2002, „Profesorka klavira”), „Vreme vukova” (2003), „Skriveno” (2005), ne mnogo uspešan rimejk

Kultura

08.04.2016 u 21:05

Pogledaj me očima deteta

Za petogodišnjeg Džeka ta skučena soba je čitav njegov i imaginarni i realni svet. Voljeni svet. Jedino znan. Uz njegovu majku, čak lep i siguran. Džek je plod majčine nesreće, paradoksalno ali i izvor njene jedine sreće i glavni motiv za preživljavanje. I u zatočeničkom i kasnije, u tom takozvanom slobodnom, velikom svetu. Džek i njegova majka Džoj glavni su likovi nesvakidašnje filmske priče koja se ne bi mogla nazvati proizvodom piščeve mašte, jer se okrutni stvarni život potrudio da svetu „podari” zločinačke slučajeve Kampuš i Fricl. Upravo na te slučajeve podseća i roman Eme Donahju i film „Soba” irskog reditelja Lenija Abrahamsona („Adam i Pol”, Garaža”...), za koji je Donahjuova napisala scenario. Mnogi su skloni da tvrde i veruju kako je Abrahamsonov film manje moćan od istoimene knjige,

Kultura

02.04.2016 u 19:05

Lili i Ejlis – romantika u ogledalima

Dve romantične ljubavne period drame, obe rađene prema književnim predlošcima, privlače pažnju na domaćem bioskopskom repertoaru. Prva je britanska „Dankinja” Toma Hupera („Kraljev govor”, „Jadnici”), biografski film zasnovan na romanu Dejvida Ebershofa, u scenarističkoj adaptaciji Lusinde Kokson. Od četiri nominacije za ovogodišnjeg Oskara – za najboljeg glumca, sporednu žensku ulogu, kostim i produkcijski dizajn – osvojena je jedna. Pripala je mladoj švedskoj glumici Alisiji Amandi Vikander za ulogu Gerde Vegner, danske slikarke poznate po izradi portreta slavnih ličnosti svoga doba. „Dankinja” jeste i film o Gerdi, mada je u fokusu Huperove filmske priče njen slavniji suprug Ajnar Vegner (1882–1931), slikar pejzažista koji je dvadesetih godina prošlog veka bio prva transrodna osoba

Kultura

28.03.2016 u 08:05

Radnička klasa otišla u raj

63. KRATKI METAR Slovenački filmski scenarista, reditelj, pisac knjiga, filozof i glumac Metod Pevec, motiv za nastanak dugometražnog dokumentarnog filma „Dom”, o sudbini nekadašnjih „privremenih radnika” koji beznadežno čekaju da ostvare stečena prava, pronašao je i u činjenici da je bio proletersko dete. Danas kada u Sloveniji tvrde da je radničkoj klasi bolje nego ikada, a žive nikad gore, učinilo mu se da tu zaista nešto ne štima. Zato je krenuo u veliko istraživanje položaja radnika, u konkretnom slučaju – položaju grupe „južnjaka”, kako su Slovenci najčešće nazivali radnike iz Bosne, koji su obespravljeni i uniženi stanovnici ljubljanskog radničkog Doma za samce. Film „ Dom”, nagrađen u Sloveniji gde je trenutno u redovnoj bioskopskoj distribuciji, prikazan je na 63.

Kultura

26.03.2016 u 08:15

Evropa – ničija zemlja između stvarnog i apsurdnog

Ovako je sve počelo, podseća nas Borislav Šajtinac u svom dugometražnom animiranom filmu „Hotel sa 12 zvezdica”, na šarmantan način predstavljajući grčki mit o toj prelepoj Feničanki Evropi, kćeri kralja Agenora, što ju je Zevs zaveo pretvorivši se u bika i na leđima odneo na Krit. To kaže mitologija, a istina je drugačija, pripoveda dalje Šajtinac povevši tog svog animiranog bika – Zevsa na nesvakidašnje putovanje. Ono tokom kojeg će se u narednih šezdesetak minuta Borislav Šajtinac (1943) kao scenarista, animator i producent, osvrnuti prilično razočaravajućim pogledom na istoriju Evrope. A taj njegov pogled obuhvata i Sarajevski atentat i Prvi i Drugi svetski rat i podizanje zida između dve Nemačke i uzavreli maj 1968. i pad komunizma i zvanično proglašenje Evropske unije – tog hotela sa 12

Kultura

22.03.2016 u 08:05

Blagodeti direktne demokratije

Solun- Kompleksan, duboko ljudski pogled na grupu običnih heroja koji imaju smelosti da se bore za preobražujuće promene – komentar je koji je na grčki film „Sledeća stanica: Utopija” Apostolosa Karakakisa, napisala kanadska novinarka, antikorporativna aktivistkinja i pisac „Doktrine šoka” – Naomi Klajn. Klajnova je samo jedan od mnogih internacionalnih glasova koji su se tokom protekle, ali i ove godine čuli širom sveta u znak podrške nesvakidašnjem, radikalnom činu grupe grčkih radnika, koji su poput hiljada i hiljada svojih zemljaka, posle ekonomskog kolapsa zemlje ostali bez posla. Sedamnaest radnika proglasili su okupaciju svoje propale i zatvorene hemijske fabrike „Vio.me” nadomak Soluna i pokušavaju da nastave rad zasnivajući upravljanje i funkcionisanje svog malog, improvizovanog

Kultura

20.03.2016 u 22:05

Još jedna nevesta na prodaju

Solun – U Kuranu se nigde ne kaže da su žene na prodaju, jedan je od stihova dirljive pesme mlade avganistanske reperke Sonite, koja je zapalila internet od trenutka kada se njen spot volšebno pojavio na Jutjubu. Mnogi su tada pomislili kako je ovde reč o veoma smeloj kampanji protiv prisilnih brakova u konzervativnim, patrijarhalnim i poprilično mizoginim islamskim društvima. U trenutku pojavljivanja Sonitinog muzičkog spota „Mlade za prodaju”, niko ni slutio nije ko je ova krupnooka devojčica sa pogledom ranjene srne, niti kakva je zaista njena lična priča i sudbina. Ponajmanje se moglo naslutiti da je spot na Jutjub stigao zahvaljujući angažmanu iranske rediteljke Roksareh Gaem Magami koja ga je i snimila i da je on zapravo samo mali deo njenog dugometražnog dokumentarnog

Kultura

18.03.2016 u 20:50

U kakvu to slobodu bežite

Solun – Kako je paradoksalno izgledalo tih sinoćnih dvadesetak sekundi snimka na „Juronjuzu“, u koliko je stalo svedočanstvo o poseti Anđeline Džoli mokrom, improvizovanom šatorskom izbegličkom kampu u grčkoj luci Pirej. Holivudska zvezda i veliki humanitarac jedva se držala na nogama u pokušajima da se odupre pritiscima talasa onih koji su pokušavali da joj priđu i dodirnu je. Televizijska kamera fokus sa njenog ubledelog lica bez osmeha pomera ka široko nasmejanim i srećnim licima pokislih i promrzlih izbeglica. Kako je malo potrebno za sreću i kako malo za tu lažnu injekciju nade da će već od sutra pasti ograde na makedonskoj granici i sve one druge na putu ka zapadnoj Evropi. Ko je koga to juče u Pireju utešio? Nit kraćeg televizijskog priloga nit snažnijeg podsticaja za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d