Уторак, 21.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.72	117.37
	102.24	102.86	102.55
	126.67	127.43	127.05

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Љ. Стојадиновић

Колумнисти

11.04.2016 у 22:05

Црна крвна зрнца

Вратио се војвода Шешељ, слободан да слободнији не може бити. И већ су почеле да нам се догађају ствари, урнебесне и тешко сварљиве, на које смо канда заборавили или напросто нисмо желели да их запамтимо. И сада се слобода В. Ш., као и робијање, одвијају на нивоу тривијалности и просташтва. Већ виђено, дакле, он се није променио, а бојим се – ни Србија. Има у томе некаквог суманутог шарма, али само за оне који се тешко буде из ружног сна. Да се не лажемо, кошмар се никада није ни прекидао. У владајућем друштву појавио се слабо прикривени страх од војводе: је ли довољна његова фигура у српском политичком кабареу, па да све друге баци у сенку? Или је кључна сама околност да све што у овдашњој политици има представу о себи као елити потиче из његовог гнезда? Пре свих премијер и

Колумнисти

28.03.2016 у 22:05

Блажено обавештајно слепило

Поново је пукло, а изгледа неће престати. Тероризам добија на замаху, агресивности и безобзирности, а медији неодољиве гладијаторске посластице: крв и смрт на све стране, као животне теме. Нема ваљаног одговора на питање: добро, а када ће све ово да се заврши? Наравно да неће ускоро или неће уопште, и нема наде да насиље буде укинуто апелима, осудама, молбама, или још већим насиљем. Важно је не затећи се тамо где је могуће разарање. Али, где је уопште то? Статистика, као хладни рачуновођа смрти, показује да већина никада неће бити нападнута, што није никаква утеха за жртве и њихове фамилије. Ипак, на удару се може наћи било ко, било где, било када, и у томе је суштина и смисао опште дистрибуције страха. Разарање и убијање без милости и селекције није примарни циљ, већ страх, као

Колумнисти

29.02.2016 у 22:05

Смедеревско подвикивање

Српски премијер Вучић се необично оштрим тоном обратио Вашингтону. Он тражи жаљење и извињење због погибије двоје српских држављана у Либији. Друга страна је прилично уздржана, Пентагон а и амбасадор Скот тврде да мете америчке авијације нису биле тамо где су српске службе одредиле претходну локацију боравка погинулих. Мислим да се Вашингтон неће извињавати. То никада нису чинили, то није њихов манир, ма каква да је бахатост или брљотина у питању. Они, напросто, имају сасвим особену перцепцију о одбрани националних интереса: бране их свуда где желе, а при томе рачунају само жртве у сопственом строју. У томе их може спречити само сила већа од њих, а данас једва да такве има, а и она се бави својом реализацијом моћи. Могло би се рећи, дакле, да је српски премијер начелно у праву.

Колумнисти

16.02.2016 у 09:05

Јавно лице ничега

Мој познаник, ватрени противник политике као „најстаријег заната”, поновио је ономад већ прилично раубовану изреку: „У Србији постоји нешто што је горе и од власти – а то је опозиција.” Наведена мисао настала је негде деведесетих, на граници могућег избора између заводљивог популизма тадашњег вође и слабашних наговештаја демократизације српског политичког амбијента. Занимљиво, а можда и није, али шта год да смо годинама бирали, пред нама су, и на власти и у опозицији, остајала углавном иста лица, као градитељи нашег пропадања, увек нас изнова уверавајући да је то што раде у нашем интересу и да нам је далеко боље него што осећамо. Наравно да је свака олигархија на власти за суноврат оптуживала претходни режим, дефинишући сопствене грандиозне неуспехе као крупне кораке напред,

Колумнисти

02.02.2016 у 08:15

Генетика и пољупци

Због једне своје изјаве, кратког говора при некој свечаности укопавања капсуле са свитком хартије у камен темељац, шеф наше државе поново је запао под особену пажњу јавности. Председник воли да држи говоре и, по сопственој тврдњи, сам их пише. Задoвољан је својим сабраним делима и важним изјавама, и планира да од тога сачини књигу. Његов јавни наступ, у коме се нашла и синтагма „српски генетски материјал”, изазвао је гомилу коментара, осуда и чуђења. Ипак сам склон да, насупрот већини која шефа државе разапиње на крст, станем у заштиту човека кога је народ довео у двор. Наравно да такво нешто као „српски генетски материјал” не постоји и да је то опака глупост, али у тој ствари држим председника невиним. Да је ово време романсираних биографија из времена култа, лепо би писало да

Колумнисти

18.01.2016 у 22:05

Очаравајућа немоћ

Балканска трка у наоружању садржи у себи понешто од „Мућки” Џона Саливена. И за Србију и за Хрватску, у оптицају је застарела технологија, коју би најјачи могли да изнесу на бувљак, али је она ипак у стању да убија. Али и за такве ствари балканске суперсиле немају пара, те ће се наставак обрачуна, на срећу, све са најгорим успоменама на болне ране из прошлости, наставити предањима у некој „Рагиној глави”. Али, таква парада милитаристичког заноса, ма колико била урнебесна, није сасвим безазлена. Њени јунаци су, наиме, смртно озбиљни. Они су спремни за најгоре опције, могли би и да потегну ако би имали шта. Прошла седмица је обележена углавном недипломатским утуцима на релацији Београд–Загреб. Обе стране се залажу за мир, и једне и друге чуде они други што намеравају да прибаве ратну

Колумнисти

04.01.2016 у 22:05

То кад у`вати – не пушта

Како нам је прошла 2015? Као у сну, као у кошмару. У нади да нешто добро долази, и да нас као такво неће уплашити. Власт нам је обећавала много више него што смо у стању да поднесемо. И у томе је наша предност, одатле извиру стрепње, зато што не знамо шта нам се спрема. Зашто би нас било ко питао шта желимо, шта нам се догађа, држи ли нас каква зебња, јесу ли оправдани наши страхови? Пред ким, пред чим? То нисмо успели да сазнамо. Сваког божјег дана слушали смо премијера, постали смо зависници од његове беседе, не може се замислити дан без његовог наступа. Тако нас је то ухватило па не пушта! Постали смо недовољни себи, неповерљиви према стању ствари око нас. Кључна мисија власти била је (и јесте) да нас увери да живимо у лумпенпролетерској верзији бајке која нам је дар за

Колумнисти

21.12.2015 у 22:05

Министарство силе

Преживели смо непостојећи државни удар, параноидну фарсу, понижавајуће лоше одиграну и заташкану у амбициозном плиткоумљу. Уместо измаштаног рушења државе, група таблоидних чиновника владајуће олигархије ударила је на мир и спокој грађанства, правећи тако инверзију важних послова: исти они који су задужени за тај мир угрозили су га, при чему је збуњени народ уверавао дужноснике да ту ничега заправо и нема. Осим надмености, празнине и безнађа пред кадровским скенером српског кадилука. Познато је, наравно, да свака група на власти свој страх од исклизнућа са трона проглашава опасношћу по државу, а државу, и своје интересе поистовећује са судбином друштва. Али, чему све ово, кад нема назнака да је било шта од тога угрожено? Ипак, у читавој тој трагикомичној игри, а и изван ње,

Колумнисти

24.11.2015 у 08:17

Коначно уништење

Баук насиља хара светом. Да ли је то велика новост? Наравно да није. У својој историји, човечанство је пре свега широко поље насиља, препуно крвавих бојишта и гробље елита које су иначе на тим бојиштима израсле. У доба Маклуана, телевизија је од света начинила глобално село, а данас је, у времену интернета и друштвених мрежа, планетарно насеље људских бића постало прљава и опасна касаба, у којој газдују силеџије и фанатици. Модерни тероризам еволуира у складу с моделом борбе против њега, и у томе је бар неколико корака испред „легалних система”, који су по правилу троми, инертни и кључне догађаје поимају тек кад буде касно да их спрече. Да није медија, тероризам би био само локална представа разарања, крви и костију. Овако, то је гладијаторски доживљај за глобалну касабу, којој

Колумнисти

10.11.2015 у 08:19

О голом животу

Нестрпљиво чекам будућност, и тада ће и мени и свима бити много боље. Мада, вероватно већ и јесте, али моја осетила у позним годинама нису тако хитра, можда и нисам у стању да видим оно што већ јесте. Но ипак, не могу од себе да одагнам утисак, сазнање, шта ли је већ, да наши животи (осим елитне мањине) увек протичу у времену које ће тек доћи, а можда и неће. Ово време је час одрицања за оно најбоље што нас чека. Није ли то иновирана утопистичка мантра орвелијанског света који како где, али код нас никако да прође и оде у историју.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

21.07.2026 у 00:45

Део ракете СпејсЕкс могао би да удари у Месец почетком августа

21.07.2026 у 00:28

Директор ФБИ Каш Пател планира посету Русији средином октобра

21.07.2026 у 00:10

Бернам и Макрон разговарали о Украјини, Блиском истоку и одбрани

20.07.2026 у 23:53

Трамп пооштрио правила за набавку сировина из Кине

20.07.2026 у 23:36

Ускоро отварање прве деонице обилазнице око Крагујевца

20.07.2026 у 23:12

Почео нови талас напада на Иран