Таг: језик

У готово свим функционалним стиловима спортског регистра српског језика проналазимо обиље именица женског рода – суфиксалних именичких изведеница женског рода које имају значење професионалног и друштвеног статуса жена у спорту. Штампани и електронски медији редовно нас извештавају о активностима наших одбојкашица, кошаркашица, атлетичарки, кајакашица, теквондисткиња, тенисерки, рукометашица,...

Про­фе­сор Ко­ва­че­вић је у по­ле­ми­ци при­ме­нио уоби­ча­је­ну „до­бит­ну“ ком­би­на­ци­ју за­ме­њи­ва­ња те­за и дис­ква­ли­фи­ка­ци­је опо­нен­та. Уме­сто од­го­во­ра на при­мед­бе о дез­ин­фор­ми­са­њу јав­но­сти он се оба­ра на мо­ју лич­ност, оп­ту­жу­ју­ћи ме „што су у Ср­би­ји уве­де­ни ’пре­во­ди­о­ци’ за ’бо­сан­ски је­зик’“ и што су ов­де, „а ни­су нпр. у Цр­ној Го­ри, ’бо­сан­ски’...

На­слов овог тек­ста ни­је пре­у­зет од не­ког рат­ног из­ве­шта­ча или из уџ­бе­ни­ка исто­ри­је, већ пред­ста­вља ту­жно све­до­чан­ство о то­ме ко се све ба­ви пре­во­ђе­њем и ка­ко нео­бра­зо­ва­ње и не­по­зна­ва­ње је­зи­ка ути­че на оно шта се мо­же про­чи­та­ти у ме­ди­ји­ма.  Иако се По­ли­ти­ка у по­след­ње вре­ме ба­ви про­бле­ми­ма срп­ског је­зи­ка ко­ји се за­сни­ва­ју на...

Још од се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, ка­да је Ке­нет Неј­лор пи­сао о је­зич­кој си­ту­а­ци­ји у Ју­го­сла­ви­ји (уп. ње­го­ву књи­гу Со­ци­о­лин­гви­стич­ки про­бле­ми ме­ђу Ју­жним Сло­ве­ни­ма, Бе­о­град, 1996), ви­дљив је на­пор срп­ских лин­гви­ста да у су­до­ви­ма аме­рич­ких ко­ле­га до­бро­на­мер­но тра­же, ре­ги­стру­ју и ис­ти­чу објек­тив­ност као кључ­ну вр­ли­ну, као да се...

Сту­ди­ја Ме­ше Се­ли­мо­ви­ћа За и про­тив Ву­ка (1967) пред­ста­вља јед­ну од нај­бо­љих књи­га о Ву­ку и ње­го­вој ре­фор­ми у нас. Исто­вре­ме­но, она ни­је са­мо пре­сек исто­ри­је до­та­да­шњих рас­пра­ва о Ву­ку Ка­ра­џи­ћу већ је­дан та­на­ни ре­флекс ге­ни­јал­ног пи­сца са из­ван­ред­ним за­па­жа­њи­ма о (не)ис­ко­ри­шће­ним мо­гућ­но­сти­ма и ства­ра­лач­кој мо­ћи је­зи­ка ко­ји нам...

  Алина Карпицка је студент друге године славистике на Белоруском универзитету, где изучава српски језик и књижевност заједно са још дванаест колега на групи. У њеној дипломи писаће „предавач и преводилац српског језика и књижевности“. Канаме Окано у Кјоту је магистрирао на Групи за јужнословенске језике и лингвистику, сада ради докторат из српског језика и књижевност на Филозофском факултету у...

Вест да Европ­ска уни­ја не­ће ре­а­го­ва­ти на зва­нич­но по­ни­шта­ва­ње срп­ског је­зи­ка у Ву­ко­ва­ру са­мо по­твр­ђу­је се­лек­тив­ну на­ме­ну и при­ме­ну сва­ко­ја­ких по­ве­ља и де­кла­ра­ци­ја о људ­ским и је­зич­ким пра­ви­ма ко­ји­ма су се за­пад­не „де­мо­кра­ти­је” оби­ла­то снаб­де­ле, не би ли по­ка­за­ле вла­сти­ту су­пер­и­ор­ност, из­ме­ђу оста­лог, и у по­гле­ду за­вид­ног...

Да сам знао да је про­фе­сор ан­гли­сти­ке др Ран­ко Бу­гар­ски члан Ко­ми­те­та екс­пе­ра­та за Европ­ску по­ве­љу о ре­ги­о­нал­ним или ма­њин­ским је­зи­ци­ма, уоп­ште се не бих чу­дио што су у Ср­би­ји уве­де­ни „пре­во­ди­о­ци“ за „бо­сан­ски је­зик“, ни­ти бих се чу­дио што су у Ср­би­ји, а ни­су нпр. у Цр­ној Го­ри, „бо­сан­ски“ и „хр­ват­ски је­зик“ про­гла­ше­ни ма­њин­ским. Не бих се...

Срп­ски је­зик не­гу­ју а, по по­тре­би, и бра­не при­пад­ни­ци срп­ске је­зич­ке за­јед­ни­це. То се нај­бо­ље чи­ни из­у­ча­ва­њем струк­ту­ре је­зи­ка (фо­нет­ске, мор­фо­ло­шке, твор­бе­не и син­так­сич­ке нор­ме), те усва­ја­њем и бо­га­ће­њем ње­го­ве лек­си­ке (до­ма­ћих и одо­ма­ће­них ре­чи и из­ра­за, а стра­них – са­мо ако не­ма­мо до­ма­ћих екви­ва­ле­на­та). Све се то ре­а­ли­зу­је...

Већ 1810. го­ди­не, чим се по­ја­ви­ло Са­ло де­бе­ло­га је­ра ли­бо азбу­ко­про­трес Са­ве Мр­ка­ља, не­ко је пре­по­знао огро­ман зна­чај и по­тен­ци­јал те књи­жи­це. Био је то ми­тро­по­лит кар­ло­вач­ки Сте­фан Стра­ти­ми­ро­вић. Он је, не ча­се­ћи ча­са, из­деј­ство­вао да се за­бра­ни штам­па­ње књи­га ње­го­вом ре­фор­ми­са­ном азбу­ком у бу­дим­ској штам­па­ри­ји. Сле­де­ће, 1811....