Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

08.03.2017 u 15:01

Psihičke tegobe moguće je „rešiti” i u domu zdravlja

Depresija, anksioznost, dugotrajne nesanice, psihoze samo su neki od problema zbog kojih građani traže pomoć stručnjaka Dispanzera za mentalno zdravlje Doma zdravlja „Zemun”. Kroz ovu službu, jedinu ovakve vrste u Beogradu, godišnje prođe više od 9.000 pacijenata. Mnogima su medicinari dispanzera pomogli da se suoče sa raznim životnim nedaćama pa i dan-danas rado dolaze na terapije. – Prezadovoljna sam lečenjem u ovoj ustanovi. Dolazim redovno već dve godine. Svi su ljubazni i ne čekam dugo. Nikada nisam imala predrasude prema psihijatrima i odlučila sam da potražim njihovu podršku onda kada sam shvatila da više ne mogu da pomognem sama sebi. Doktorka me uvek dočeka sa osmehom i to zaista prija – kaže pedesetšestogodišnja S. A. iz Zemuna. Dispanzer za mentalno zdravlje DZ „Zemun” funkcioniše

Beograd

07.03.2017 u 20:05

Elektronski recepti umesto papirnih

Pacijenti u Srbiji će već krajem maja ili početkom juna propisane lekove moći da podižu u apoteci bez papirnog recepta. Ova novina biće moguća zahvaljujući uvođenju elektronskog recepta, pa će višečasovno čekanje ispred ordinacije u domu zdravlja kako bi se od lekara dobio recept – postati prošlost. Uvođenje elektronskih recepata će posebno biti značajno za hronične bolesnike koji svakoga meseca gube dragoceno vreme da bi dobili neophodne lekove. Oni će ubuduće dobiti recepte za šestomesečnu terapiju. OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Beograd

02.03.2017 u 19:13

VMA obeležila 173 godine postojanja

U Domu Vojske Srbije povodom obeležavanja 173 godine postojanja Vojnomedicinske akademije Klinika za hematologiju VMA proglašena je najboljom organizacionom jedinicom u prethodnoj godini, dok je medalju „Dr Vladan Đorđević” dobio pukovnik u penziji prof. dr Borislav Stijelja. Na skupu, upriličenom povodom Dana VMA, za najplodnijeg autora časopisa „Vojnosanitetski pregled” proglašena je doc. dr Branka Roganović, a za recenzenta godine pukovnik prof. dr Slobodan Obradović. Obeležavanje ovog značajnog datuma u istoriji srpskog saniteta ove godine se odvijalo u senci tragedije koja se dogodila u TRZ Kragujevac i pogibije potpukovnika Miroslava Perišića. Na to je podsetio i zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević rekavši da ta ustanova čini sve da se povređeni što pre

Društvo

02.03.2017 u 13:00

Vremenski „preokreti” donose glavobolje i bolove u mišićima

Nagla promena vremena, iznenadno otopljenje i brzo zahlađenje, sa skokovima i padovima temperature za više od 15 stepeni Celzijusa, uticala je na pogoršanje zdravstvenog stanja hroničnih bolesnika, ali i na raspoloženje zdravih ljudi. Građani su ovih dana tražili savet šta da rade jer imaju vrtoglavicu, glavobolju, bolove u zglobovima... Promena vremena posebno nije prijala kardiovaskularnim bolesnicima, astmatičarima, neurološkim pacijentima i ljudima sa psihičkim poremećajima. Naglo zahlađenje izaziva grčenje krvnih sudova a pad atmosferskog pritiska smanjenje količine kiseonika u organizmu, što dovodi do nedostatka kiseonika u srčanom mišiću i mozgu. Lekari naglašavaju da se kod onih koji imaju problema sa radom organa za varenje pojačavaju tegobe, posebno kod pacijenata sa čirom na

Društvo

01.03.2017 u 13:00

Preventivni pregledi očiju spas za vid dijabetičara

Nekoliko desetina građana koji pate od šećerne bolesti obavili su juče na Vojnomedicinskoj akademiji besplatne preglede radi ranog otkrivanja dijabetesne retinopatije – promena na očnom dnu uzrokovanih dijabetesom. – Pre nekoliko meseci dobio sam kapi za oči i došlo je do pogoršanja bolesti. Ne vidim dobro, posebno na levom oku. U medijima sam video vest da će se raditi ovi pregledi. Akcija VMA je veoma značajna jer znam dosta ljudi koji imaju tegobe sa očima, a teško stižu do lekara – naglasio je osamdesettrogodišnji Dragoljub Popović. Preventivni pregledi za dijabetičare s ciljem otkrivanja komplikacija na očnom dnu organizovani su na Klinici za očne bolesti povodom obeležavanja 2. marta, Dana VMA, pojasnio je potpukovnik docent dr Mirko Resan, načelnik Prvog odeljenja ove

Društvo

28.02.2017 u 17:22

U Srbiji oko 450.000 ljudi ima retku bolest

Udruženje za hereditarni angioedem (HAE) uputilo je ministru zdravlja pismo povodom odluke ministarstva da ne predloži Vladi Srbije da se oboleli od ovog retkog genetskog oboljenja, koje pogađa jednu u 50.000 osoba, kao prioritetni leče iz budžetskih sredstava odvojenih za lečenje retkih bolesti. Njihova želja je da kreatorima zdravstvene politike u našoj zemlji skrenu pažnju na činjenicu da su tom odlukom dovedeni u neravnopravan položaj. Hereditarni angioedem manifestuje se čestom, iznenadnom pojavom teških otoka koji mogu da zahvate bilo koji deo tela, uključujući unutrašnje organe, i traju u proseku tri do pet dana. Trauma, emocionalni stres, infekcije i neki lekovi često prethode pojavi otoka. Obolelima je neophodna hitna medicinska pomoć ukoliko se javi napad u toku kojeg pacijenti gube

Beograd

25.02.2017 u 16:30

Na vantelesnu oplodnju do 42. godine

Za sve parove koji ne mogu da dobiju dete prirodnim putem, a gde su žene ušle u petu deceniju života, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje stigla je lepa vest: država je podigla starosnu granicu za žene koje ulaze u proces besplatne vantelesne oplodnje sa 40 na 42 godine. Pravilnik koji omogućava uvođenje ove novine stupio je na snagu pa svi parovi kojima je neophodna vantelesna oplodnja mogu da se prijave za ovu proceduru u neku od državnih ili privatnih klinika, u kojima se taj postupak obavlja o trošku RFZO-a. Ovu vest s radošću su dočekali i u Udruženju „Šansa za roditeljstvo” jer smatraju da će mnogim parovima upravo to značiti presudnu mogućnost da postanu roditelji. Osim toga, smatra Sandra Jovanović, predsednica udruženja, neophodno je da se omogući veći broj

Beograd

23.02.2017 u 21:30

„Politika” okitila drvo pozitivnih misli

Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije (NORBS) pokrenula je akciju pod nazivom „Drvo pozitivnih misli”, u susret obeležavanju Međunarodnog dana obolelih od retkih bolesti, 28. februara. Cilj je da se podigne svest građana o retkim bolestima i ukaže na probleme sa kojima se susreću oboleli, a koji se pre svega odnose na nedostupnost savremene terapije i nepostojanje adekvatne podrške sistema socijalne zaštite. Svi zainteresovani građani biće u prilici da podrže ovu humanu akciju ostavljanjem simbolične poruke na granama „drveća” koje će biti postavljeno u Beogradu u TC „Ušće”, Novom Sadu u TC „Merkator” i u Nišu u TC „Forum”. Akciji „Drvo pozitivnih misli” pridružila se i redakcija „Politike”. Zaposleni u našem listu napisali su razne poruke podrške

Društvo

20.02.2017 u 15:00

Bitku s rakom jajnika godišnje izgubi 550 žena

Rak jajnika je deseti najučestaliji karcinom kod žena, a prvi po smrtnosti od svih ginekoloških kancera. U Srbiji svake godine od ove vrste tumora oboli oko 950 žena, a život izgubi više od 550 pripadnica nežnijeg pola. U svetu se godišnje registruje 250.000 novih slučajeva obolevanja od raka jajnika, a 140.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Docent dr Jelka Rajović, načelnica Ginekološkog odeljenja Klinike za operativnu ginekologiju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, objašnjava da epitelni karcinom jajnika nije bolest s mogućnošću prevencije i ranog otkrivanja, da se širi i napreduje najčešće bez simptoma, pa je i stopa preživljavanja obolelih žena veoma niska. Ovaj najsmrtonosniji ginekološki malignitet najčešće se otkriva u uznapredovalom stadijumu i svega 20 do 30

Beograd

19.02.2017 u 08:43

Kalemegdanski kadiš u Parobrodu

Dokumentarni film „Kalemegdanski kadiš” premijerno je prikazan u Ustanovi kulture „Parobrod”, a ujedno je na ovom objektu u Kapetan Mišinoj ulici otkrivena spomen-ploča u znak sećanja na doprinos jevrejske zajednice kulturi prestonice s početka 20. veka. „Kalemegdanski kadiš” je snimljen po scenariju Lavinije Davenport i u režiji Miodraga Ćertića, a govori o izgubljenoj mladosti generacija beogradskih Jevreja dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Priča prati sudbinu džez-orkestra „Miki džez”, koji je 1928. godine prvi ovaj muzički pravac doneo u Beograd. Članovi muzičkog sastava bili su Jevreji i svi su stradali u Holokaustu, osim jednog koji je uspeo da preživi. Kao sagovornici u filmu, između ostalih, učestvuju Vojislav Bubiša Simić, Miki Manojlović, istoričari prof. Krinka

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar