Kakvi smo, dobri smo

Sa pet bodova, koje joj je donela Biljana Topić četvrtim mestom u troskoku, Srbija deli 49. mesto u konkurenciji 202 zemlje na 12. svetskom prvenstvu. Naša atletika se, dakle, našla u prvoj četvrtini zemalja učesnica i to bi, budimo realni, za zemlju sa potencijalnom sportskom bazom od samo osam miliona stanovnika i mnogim finansijskim problemima, moglo da bude zadovoljavajući plasman.

Ni u mnogo stabilnija vremena, ni u bivšoj državi, neuporedivo većoj i bogatijoj, naši reprezentativci nisu uspeli da osvoje medalju na svetskim šampionatima na otvorenom, pa nisu ni u Berlinu, u kojem je odličja osvojilo 37 zemalja. Istina, među njima su i zemlje manje od Srbije (Slovenija i Hrvatska) i siromašnije (Eritreja), ali to se može objasniti snagom talenta njihovih asova, dobrim uslovima za bavljenje atletikom ili kvalitetnim stručnjacima.

Naša atletika se, uglavnom, bazira na talentima i minimalnom ulaganju novca i znanja, pa je vapaj za medalje nerealan bez obzira na to što je Biljanu Topić od nje delilo samo šest santimetara. Uz to u Berlinu smo bili bolji od Bugarske, koja nije imala nijednog finalistu, a na svetskim prvenstvima je do sada osvojila 12 medalja.

Od raspada SFRJ nemamo atletiku (proterana je i iz škola), već pojedince – Topića, Perića i Jevtićevu i talentovane juniore koji su osvajali evropske i svetske medalje – i nestajali već u prvim seniorskim sezonama. Sankcije, besparica i nezainteresovanost države i sponzora za „kraljicu sportova” obogaljili su klubove, staze su propadale, a većina uspešnih trenera egzistenciju je potražila u isplativijim sportovima i, sem časnih izuzetaka, brigu o talentima su preuzeli nastavnici fizičke kulture, roditelji, atletski zaljubljenici.

Srbija i dalje spada među mali broj zemalja koje nemaju atletsku dvoranu, a trenažni proces traje 365 dana, Beograd još nije dobio (nacionalni) atletski centar, iako je sve bilo dogovoreno s gradom i državom i iako su nekoliko godina iz budžeta grada i NIP-a izdvajana sredstva za to. Atletici naruku nisu išle česte promene vlasti – svaku novu garnituru trebalo je iznova ubeđivati u neophodnost izgradnje atletskog centra, pa je elan kopnio i preusmeravao se za borbu za „vlast” uAtletskom savezu Srbije.

U poslednje dve godine promenjena su tri predsednika, selektora i članova stručnog štaba još više, pa s obzirom na to naši atletičari i nisu tako loši. Pored toga u seniorske vode stupaju osvajači evropskih i svetskih juniorskih medalja Ivana Španović, Tatjana Jelača, Mihail Dudaš i Mila Andrić. Oni bi, zajedno sa najboljim seniorima, pre svega sa Biljanom Topić i Oliverom Jevtić (samo u maratonu), trebalo već iduće godine na Evropskom prvenstvu da konkurišu za finala i medalje...

A država, ako ih se seti, možda će jednom dobiti uslove za rad u svojoj zemlji tokom cele godine.