Kada udvaranje prelazi u zavođenje

Sasvim je logično da se neko, kada se zaljubi ili kada želi da ostavi utisak na osobu koja mu se sviđa, jako trudi da se predstavi u najboljem svetlu. Tada osoba jednostavno prikriva one svoje osobine za koje veruje da se drugome neće dopasti, a naglašava one osobine za koje veruje da će ih drugi ceniti. To je isti princip ulepšavanja koji postoji kod ženskog šminkanja: naglasiti ono što je lepo, prikriti ono što nije.

Ulepšavanjem se prikriva istinito ili pravo stanje stvari, tako da se može reći da je ono jedna vrsta obmane. Ali ova obmana nije skrivena jer kada je neko našminkan to se vidi, tako da onaj koji gleda zna da ne gleda stvarnost, već da gleda šminkom ulepšanu stvarnost, iluziju lepote. Kada gledamo osobu koja se potrudila da se ulepša iako je poznajemo i znamo da ona u stvarnosti nije tako lepa, to u našem umu izaziva konflikt između onoga što gledamo i onoga što znamo. Naš konkretni um reaguje na ono što trenutno gleda, a naš apstraktni um zna da je to iluzija.

Pitanje koje se postavlja tiče se granice dozvoljene i nedozvoljene iluzije. Kada udvaranje prelazi u zavođenje? Većina bi se složila sa tim da je prihvatljivo da neko naglašava onu osobinu koju ima, a da je neprihvatljivo kada tvrdi da ima onu osobinu koju ne poseduje. Ovaj problem postaje još kompleksniji kada iz domena vidljivog, u šta spada fizički izgled, pređemo u domen nevidljive ličnosti i karaktera.

U savremenom društvu je veoma važan imidž, kako neko izgleda i ponaša se, kakav utisak ostavlja na druge. Zbog toga su mladi preokupirani svojim izgledom, modom, ponašanjem, odnosno utiskom koji ostavljaju na onu publiku koja im je važna. Veoma mnogo mladih misli da je najvažnije da dobro izgledaju pa da budu srećni i uspešni u životu. Mnogi od njih su, posledično, veoma nesrećni jer znaju da nikada neće izgledati toliko dobro koliko žele.

Kao da postoji kolektivni zaborav da u ljubavnom životu imidž jeste važan, ali nije dovoljan. Imidž, predstavljanje sebe na određeni način, može pomoći da drugi bude privučen, ali on nema moć da dugotrajnije zadrži drugoga. I zato nastaju problemi kada je potrebno ostvariti bliskost, kada je potrebno skinuti masku, sebe pokazati u celosti. Kada druga osoba shvati da postoji velika razlika između blistave fasade i zapuštene unutrašnjosti nečije ličnosti, razumljivo je da reaguje razočaranjem i povlačenjem. Tada gube obe strane, i prevareni i prevarant. Pojavljuje se strah od bliskosti i vezivanja, a ljubav zamenjuju foliranje, površni i plitki seksualni odnosi i kratkotrajne zaljubljenosti.

A kolektivno foliranje dovodi do nove ljubavne etike: svako ima pravo da se pretvara kako bi bio prihvaćen, prevareni su samo oni koji su sami pristali da budu prevareni. Ko je naseo sam je kriv. I zato je za orijentaciju u ovim stvarima psihologija sve važnija.