MMF i neizvesnost

U Promemoriji koju je 1. septembra Međunarodni monetarni fond uputio Vladi Srbije ističe se da cilj zamrzavanja zarada u javnom sektoru i penzija, kao i smanjenje rashoda u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, nije samosmanjenje fiskalnog deficita.

Misija predviđa da će se time kroz nekoliko godina obezbediti povećana kapitalna potrošnja iz budžeta i mogućnost za plaćanje kamata za državne zajmove.

Takvu fiskalnu politiku MMF obrazlaže principom ,,Doing More with Less” (,,postići više sa manje”).

Nesumnjivo je da je insistiranje na razvojnom karakteru budžeta opravdano, ali je neshvatljiv put koji se za to predlaže.

Poznato je, naime, današa ekonomija ima teškoća u ostvarivanju spoljne likvidnosti. Izvoz i supstitucija uvoza su primarni zadaci na tom putu i ne može se smatrati da je postojeći nivo infrastrukture osnovna prepreka za rast proizvodnje.

Zapravo, mnogo veće prepreke za postizanje održivog razvoja su u slaboj privatizaciji, neizgrađenom finansijskom sistemu, nedovoljnom bankarskom finansiranju proizvodne privrede, slaboj budžetskoj podršci proizvodnji i izvozu, nefunkcionisanju redovnog sistema plaćanja potraživanja, visokim bankarskim kamatama, korupciji, neizgrađenom i neefikasnom sudstvu, neefikasnoj administraciji...

Čak se i zemlje EU susreću s nekim slabostima infrastrukture (energetski i ekološki problemi, klimatske nepogode u vidu poplava itd.), pa ipak te države u uslovima tekuće finansijske krize najviše brinu o privredi i standardu stanovništva.

Svedoci smo da mnoge zemlje danas ne ostvaruju ni održiv ni zadovoljavajući ekonomski razvoj iako su značajno unapredile svoju infrastrukturu.

Iako misija MMF-a konstatuje da je osnovni uzrok spoljnog deficita bilansa tekućih plaćanja u neodrživoj tekućoj potrošnji i da je budžetska potrošnja samo deo ukupne potrošnje, ona ipak ne sugeriše preduzimanje mera u pravcu smanjenja ukupne tekuće potrošnje čiji uzrok nije budžetska potrošnja.

A samo je po sebi jasno da je država koja nema dovoljno deviznih sredstava primorana da merama monetarne i fiskalne politike ograniči određene vidove tekuće potrošnje kojivode u platnobilansni deficit. Jedna od osnovnih slabostinaše ekonomije je, poznato je, u negativnoj platnobilansnoj ravnoteži.

Budžet se, konačno, uvek može pokriti povećanim stopama poreza i drugih nameta. Nesumnjivo je da ne postoji uvozni lobi koji bi delovao izvan ekonomskih instrumenata koje propisuje monetarna i fiskalna vlast.

A te mere dale bi značajne rezultate kad bi bile usmerene na ograničenjeuvoza kapitala od strane banaka i drugih subjekata radi finansiranja prekomerne široke potrošnje, neprioritetnih neproizvodnih investicija itd.

Restrukturisanjem budžetske potrošnje,onako kako to predlaže MMF, odlaže se u neizvesnu budućnost rešavanja aktuelne zloslutne sudbine privrede.

Podstiče se izgradnja grandioznih objekata iistovremeno ubrzava osiromašenje najvećeg dela stanovništva. Efektivna korist od takve politike pripada uvek samo inostranim kreditorima u upošljavanju njihovog kapitala idomaćim tajkunima koji će im se pridružiti u podeli plena.

Misija možda o tome ne vodi računa pa se može steći utisak da je njen program usmeren prvenstveno u pravcu obezbeđenja novih tržišta za kapital iz razvijenih zemalja i proizvode sa zapadnog tržišta.

specijalista za bankarstvo