Igra s više partnera

„Nekad su nas primoravali da napuštamo posao, izlazimo na ulice i zastavicama mašemo pridošlom stranom državniku, a sada nam ne daju ni da stignemo do radnog mesta ni da se primaknemo trasi kojom visoki gost prolazi.” Opasku je uzviknuo elegantno odeveni vremešni Beograđanin u masi koja je 20.oktobra, nešto posle 13 sati kod Cvetnog trga, poduže čekala da prođe kolona s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, pa da policajci dozvole obnovu pešačkog saobraćaja.

Iako je sugrađanin hteo da naglasi neprikosnovenost prava na lokalni ustaljeni red, ukupna scena se uklapala u – globalne običaje. Gde god se lideri sastaju, tu mere bezbednosti prevladavaju nad slobodom kretanja.

Za tri decenije novinarskih putešestvija, slične prizore – blokada zbog takvog vanrednog prava prvenstva – viđao sam u Vašingtonu, Pekingu, Buenos Ajresu, Bijaricu, Solunu, Nju Delhiju, Bagdadu, Teheranu, Santijagu, Luandi. A pogotovu u Njujorku, kad se ka palati UN sjate državnici svih zemalja, da bi do pravog saobraćajnog kolapsa došlo – kad se osigurava prolazak domaćeg šefa države.

U poslednje vreme svet je prepun takvih situacija. Malo-malo, pa se negde zavede „privremeno vanredno stanje” – zbog dolaska stranih lidera. Ali, suština tog fenomena je više u činjenici izvan saobraćajne pometnje: da su učestali međunarodni susreti na visokom nivou i da bi moglo da se govori o novom zamahu – potrebe za drugima. Prosto kao da je zavladala jagma – gotovo nalik onoj za nedostajućim potrepštinama – za širenjem partnerstava, izvan ekskluzivnih krugova.

Beogradska događanja s Medvedevom su se, tako, ispostavila kao novi globalni test. Obostrano je sugerisano, naime, da Srbija treba da nastavi ka članstvu u Evropskoj uniji i da ujedno održava vanserijsko partnerstvo sa Rusijom. Uz to, gost je izrazio i spremnost za „harmonizaciju odnosa” sa SAD i NATO-om, kao i težnju za stvaranjem „novog sistema evropske bezbednosti”.

Tako iskazana stremljenja – prožeta podrškom Srbiji u vezi s Kosmetom, pri čemu je stav Moskve protivan pristupu zapadnih sila – uklopila su se u rastuću opštu potrebu da se „radi na više razboja”. Da se istovremeno igra sa više partnera, od kojih su neki u pojedinim „finesama” i „grubi” rivali. Pojedinosti rusko-srpskih aranžmana nisu predmet ove analize, koja pretenduje da ukaže da se radi o eksperimentu globalnih dometa. Da u trenutku kad „veliki” ne mogu da za sebe pridobiju dovoljno „malih”, jedna „mala” zemlja nastoji da za sebe pridobije zbirku „velikih” sila i „ugradi se” u njihove složene odnose (kao stubove naše spoljne politike, predsednik Boris Tadić je naveo EU, Rusiju, SAD i Kinu).

Teško bi bilo naći nekog ko ne bi poželeo tako široki i moćni sklad, s vizijom svog prosperiteta u okviru opšteg poboljšavanja odnosa. Sadašnjem diplomatskom „balansiranju” Srbije odaju se priznanja, a teksaska kompanija za globalne obaveštajne analize Stratfor takođe ističe da strategija Beograda – po kojoj bi „prodori” Rusije u jugoistočnu Evropu podstakli EU da ubrza postupak za učlanjenje Srbije – daje „prve rezultate”. Ali i upozorava da treba izbeći rizik da se „Balkan ponovo ispostavi kao poprište nadmetanja između Zapada i Rusije”.

Balkan je, reklo bi se, trenutno pre – prilika za isprobavanje novog multilateralizma (višestranosti, u pregovaranjima i odlučivanjima), posle niza jednostranosti, ne samo u ovom regionu, nego i širom sveta. Podsticaj multilateralnosti dao je i šef Bele kuće Barak Obama, iako zbog toga trpi kritike tamošnjih zastupnika kursa „američke dominacije u globalnim poslovima”.

Višestrani aranžmani nisu, međutim, stvar izbora nego nužnosti – konstatovao je sve uticajniji njujorški globalista Farid Zakarija. Ukazuje da su se u vrh svetske scene probile nove sile, tako da niko sam, pa ni SAD, ne može da rešava probleme koji tište sve – od međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala do ublažavanja klimatskih i finansijskih lomova.

Moramo da ojačamo višestrano odlučivanje, tako da bude demokratičnije i izrazi interese svih zemalja – poručio je brazilski predsednik Inasio Luiz Lula da Silva. Njegov Brazil je, ujedno, u kvartetu označenom kao BRIK, skraćenici koja objedinjava četiri rastuće sile – još Rusiju, Indiju i Kinu, kao i član Grupe 20, što je brojka koju glavni urednik časopisa „Forin polisi” Moises Naim vidi kao „magičnu”. Tojest, kao najpodesniju za „minilateralizam”, okupljanje užeg kruga aktera za rešavanje globalnih ili regionalnih izazova.

Balkan, izgleda, ulazi u taj široki raspon cifara međunarodnih angažmana. Jer, i srpsko-ruski samit u Beogradu nije bio samo bilaterala već i multilaterala, s još nedovoljno prepoznatljivim dometima u igri više partnera.