Gde su mi bile oči

Ako se oslanjamo samo na ono što osećamo, tada nećemo biti u stanju da dobro razlikujemo osećanje ljubavi od osećanja zaljubljenosti. Osećanje je slično, osim što je osećanje zaljubljenosti intenzivnije i preokupirajuće. Kod sebe i drugih možemo primetiti još dve osobine zaljubljenosti: pojavljuje se na početku nekog odnosa i traje relativno kratko. Zbog toga je moguće dobro razumeti razliku ova dva osećanja samo ako smo emocionalno pismeni, ako poznajemo psihološke mehanizme po kojima se ljubav i zaljubljenost razlikuju.

 Glavna razlika između zaljubljenosti i ljubavi jeste u odnosu prema stvarnosti, prema tome kakva druga osoba zaista jeste. U ljubavi poznajemo drugu osobu i volimo je onakvu kakva jeste u stvarnosti. Iako smo svesni njenih negativnih osobina, voljenu osobu prihvatamo kao takvu. S druge strane, zaljubljenost je odnos prema prividu, prema tome kako nam se čini da druga osoba jeste. Možemo se zaljubiti i na prvi pogled u osobu koju prvi put vidimo u životu, koju uopšte ne poznajemo. Psihološki je zaljubljenost rezultat projekcije naše predstave o idealnom partneru na osobu koja ima neku sličnost sa ovom predstavom. Česta posledica je da idealizujemo drugu osobu, da nismo svesni njenih negativnih osobina.

 Kako je projekcija nešto što se može desiti u trenutku, zaljubljenost se dešava brzo. Ljubav je, sa druge strane, nešto što nastaje sporije. Da bismo nekoga zavoleli moramo ga upoznati, a to zahteva vreme.

Upravo zbog toga što je zasnovana na projekciji, na nerealnom doživljavanju kakav je drugi u stvarnosti, zaljubljenost – za razliku od ljubavi – mora da ima kraj, mora da bude prolazna. Kada osoba shvati kakav je drugi u stvarnosti, da nije takav kakvim ga je ranije doživljavala, nastupa kraj zaljubljenosti. Očarana osoba postaje razočarana.

Kada zaljubljena osoba shvati da drugi u stvarnosti nije tako pozitivan – „Gde su mi bile oči?” – ona naglo menja sliku o njemu. Razljubljivanje ili odljubljivanje može biti trenutno. U ljubavi, pozitivna slika o drugom koju ima osoba koja voli jeste slika stvarnosti. Zato što je drugi zaista takav kakvim ga vidi osoba koja voli, ljubav ima tendenciju da traje, teško prestaje.

Zaljubljenost može biti negacija ljubavi. Nekada u zaljubljenosti nije važan drugi, već upravo prijatno osećanje koje on pobuđuje. Zato što je drugi samo sredstvo da se izazove užitak zaljubljenosti, drugi je važan dok ima tu moć. Kada zaljubljena osoba krene da se hladi, drugi joj postaje beznačajan.

Osećanje zaljubljenosti nije prirodno, već kulturno osećanje. Dok je osećanje ljubavi sveprisutno u ljudskim zajednicama, osećanje zaljubljenosti ne postoji u primitivnim društvima.