Životno delo jednog princa

Žarko Prebil pripada generaciji umetnika igre o kojoj se ne piše često. Ove jeseni, međutim, njegovo ime pojavljuje se i u nekim „svežim”, lepim vestima. Prošlog meseca pripala mu je Nagrada za životno delo, koju dodeljuje UBUS, a uskoro, u Narodnom pozorištu, počeće sa radom Studio za usavršavanje baletskih pedagoga i umetnika klasične igre koji će voditi mr Žarko Prebil, profesor na Rimskoj akademiji.

Ovaj rođeni Splićanin, koji se školovao i karijeru započeo u Zagrebu, svojih deset najboljih igračkih godina proveo je u Beogradu, gde je ostvario tridesetak rola. Toliki je, otprilike, i broj gradova u svetu u kojima se predstavio sa Baletom Narodnog pozorišta čiji je prvak bio. Na toj dugoj listi vidimo: Pariz, Berlin, Beč, Rim, Tokio, Amsterdam, Madrid, Barselonu, Edinburg... Baš se nekad dobro gostovalo! U nekim, pomenutim i nepomenutim, gradovima čak i više puta. Ipak, čini se da su Prebilovi najkrupniji koraci u svet bila njegova takozvana samostalna gostovanja. Premda nije uvek bio sam. Tako je prvi jugoslovenski par koji je zaigrao na sceni slavnog moskovskog Boljšog teatra bio Dušanka Sifnios – Žarko Prebil, ona Žizela a on Albert („Žizela”, 1962). U istom baletu, i u istim rolama, nekoliko godina kasnije, nastupili su on i Jovanka Bjegojević na drugoj čuvenoj ruskoj pozornici – Kirov (Marijinski teatar), u tadašnjem Lenjingradu (Sankt Peterburg). Starija publika ne pamti ga samo kao pomenutog princa iz „Žizele”, već i kao Princa iz „Pepeljuge”, po glavnim ulogama u „Čudesnom mandarinu”, „Romeu i Juliji”, „Dvoboju”... U njegovoj biografiji je i jedna igračka sezona u trupi BalletdeParis našeg Milorada Miškovića.

Međutim, poznato je da vek igrača – na sceni – nije dug. Kad su došle one godine kad se bira šta ćeš i kuda ćeš posle – kad vreme igre prođe, Žarko Prebil izabrao je studije na čuvenom moskovskom GITIS-u. Ta vredna diploma otvarala mu je mnoga vrata na njegovom daljem putu – koreografa i pedagoga. Glavno mesto njegovog boravka postala je Italija, ali i u drugim zemljama on je pravio nove balete, stare prenosio ili prerađivao. Kao koreograf, na sceni Narodnog pozorišta postavio je balete „Krcko Oraščić” i „Šopenijana”.

Pedagog Prebil izveo je na scenu mnoge igrače, među njima i Petru Konti (21), novu zvezdu milanske Skale. I ona je Žizela, u alternaciji sa daleko poznatijom gošćom iz Moskve Svetlanom Zaharovom. Ta uloga mladoj balerini nije donela samo aplauze publike, već i jednu laskavu kritiku u listu „Panorama”: „...Idealna Žizela bila bi – u I činu Petra Konti, u II Svetlana Zaharova”. Za svoj rad Prebil je u Italiji više puta nagrađivan, a ispod jednog priznanja vidimo i ime predsednika republike Silvija Berluskonija. Svoja znanja i iskustva istaknuti umetnik će, od 11. novembra, prenositi mlađima u Baletskom studiju Narodnog pozorišta pokrenutom u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije.

U ovim redovima samo je deo „životnog dela” za koji je nagrađen Žarko Prebil, čovek iz istorije koja, u njegovom slučaju, evo, i danas traje.

M. Šehović

-----------------------------------------------------------

Kod Prebila i stolovi igraju

Žarko Prebil je, sa prekidima, 13 godina proveo u Rusiji i, sa neskrivenim divljenjem, seća se onih kod kojih je sticao najviše baletsko obrazovanje:

– Bila je velika sreća imati za profesore veličine kakve su Nikolaj Tarasov i Marina Semjonova. Od nje sam naučio sve o ženskoj igri, o plastici, da koracima dajem smisao... Sa Tarasovim sam radio metodiku i logiku, dok je Semjonova bila skulptor, kao Mikelanđelo. Vajala je tela igrača i umela i od netalentovanih da napravi čudo. Posle moje uspešne premijere jedan kritičar je napisao: „Prebil čini da i stolovi igraju”. E, to sam od Semjonove naučio. Ta genijalna umetnica sama je izučavala sopstveno telo. Pred osmougaonim ogledalom, ona bi stajala naga i izučavala svoje mišiće i linije tela. Tome je, naravno, dodavala i umetnički doživljaj – priča njen bivši student.

Marina Semjonova umrla je u junu ove godine, samo dva dana pre svog 102. rođendana.