Diplomatija kao sudbina

Novo vreme, novi običaji: politika sve više liči na tržne centre –i u njoj su, utisak je, popularnije strane nego domaće firme. Više je u Beogradu, ovih dana, učesnika međunarodnih skupova nego prisutnih na sednicama Narodne skupštine.

Bitefu, Dejvis kupu i gostovanjima stranih muzičkih zvezdi, prvi put posle dužeg vremena, konkurišu –okupljanja mnogobrojnih gostujućih političara i drugih eksperata za internacionalne odnose. Posle skupova o saradnji sa EU, za obeležavanje jubileja nesvrstanih i niza drugih diplomatskih mobilizacija, upravo je održan prvi Beogradski bezbednosni forum (BBF) za koji bi se reklo da je bio tematski –najaktuelniji.

Poslednjih sedam dana je, naime, svet bio obuzet –raznim alarmima.

Strahovalo se od reprize terorističkih udara na 10.godišnjicu udara otetim putničkim avionima po Njujorku i Vašingtonu, zbog čega su i ovde pojačane specifične mere predostrožnosti, a raširile su se i strepnje oko sudbine zone evra, poljuljane posrtanjima na njenim „periferijama”, čiji bi eventualni slom prouzrokovao još veću globalnu, pa i ovdašnju, ekonomsku dramu.

U takvim okolnostima se BBF –na kome je u organizaciji Fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, bilo oko 300 učesnika, među kojima i 70 probanih govornika, funkcionera i eksperata, iz 25 zemalja –posvetio sagledavanju mogućnosti da ovaj region više ne bude „bure baruta”. Pod naslovom „Balkan i globalna bezbednost: šta nam je zajedničko a šta nas razlikuje”, dva dana se isticao značaj saradnje u regionu iz koga je Evropska unija dobila i nove članice i kandidate i pretendente za pridruživanje.

Bez izuzetka se ukazivalo da je priključenje kontinentalnoj zajednici najsigurniji put za izlazak regiona iz istorijskih stranputica i za zaceljivanje rana iz najnovijih ratova. Diskusija se usredsređivala na razmenu iskustava i uzajamnu podršku, uz evidentiranje preostalih iskušenja.

Konstruktivni tok je, na trenutak ali dalekometno, presekao ovdašnji ruski ambasador Aleksandar Konuzin. Izdvojio se iz publike, s mikrofonom zauzeo prostor između nje i grupe govornika, da bi i jednima i drugima zamerio da “ne vode računa” o interesima –Srbije.

„Ima li ovde Srba”,upitao je prekorno, prebacujući svim domaćinima što „ne postavljaju pitanja o pripremama Kfora i Euleksa da na administrativne prelaze dovedu kosovske policajce i carinike”. Dok „neki Srbi” imaju interese da Srbiju stave “pod stranu kontrolu”, sugerisao je, njene interese brane samo „Rusija i ministar spoljnih poslova (Vuk Jeremić) u Savetu bezbednosti UN”.

Prenebregao je, pritom, više bitnih okolnosti i pravila ponašanja. Prvo, skup nije bio programiran, niti nadležan, da se podrobno upušta u tekuće događaje, već je bio usredsređen na traganje za dugoročnim rešenjima regionalnih izazova. Drugo, ambasador je omalovažio domaćine, dovodeći u pitanje njihovu brigu za sopstvenu zemlju, iako je prethodno tog dana predsednik Boris Tadić upozorio da se pomenutim zbivanjima na Kosovu krše osnovni principi međunarodnog sistema, da mogu ozbiljno da ugroze mir i stabilnost celog regiona, i da je jedini izlaz u dijalogu kojim se može doći do obostrano prihvatljivog ishoda.

Ostalo je nejasno: da li je Konuzin nastupio u svoje ili u ime njegove države? Kako god – ne valja.

Pretpostavljam da razjašnjenje sledi u diskretnim razgovorima Beograd–Moskva. Naslućuje se da odavde neće biti demarša, iako se na njega pomišljalo dok nije prevladalo, kao i nekoliko puta dosad, mišljenje da “ne treba od komarca praviti magarca”.

Primećeno je, međutim, da se odmah po krajnje neprikladnom nastupu u Domu Vojske, gde se održavao BBF, ruski ambasador obreo u ovdašnjem Ministarstvu spoljnih poslova. Takav transport je izazvao nagađanja o „diferenciranom” pristupu ovdašnjim institucijama, ali su do mene doprli glasovi da je na novu adresu otišao – zarad „prethodno zakazanog sastanka pred sednicu Saveta bezbednosti UN” koji se, završio „bez zaključka”.

Kad se uzmu u obzir i neki drugi takozvani pojedinačni istupi, među kojima su odavde poimence nedavno kritikovani potezi američkog ambasadora Kristofera Dela u Prištini, čini se da sve više postajemo poligon za međusobno prepucavanje velikih sila, koje se mahom dobro međusobno usaglašavaju na drugim poljima.

Ovdašnje konferencije, kao što je bio BBF, za otklanjanje uzroka i posledica balkanskih konfrontacija, potvrđuju da sve više shvatamo da nam sudbina izrazito zavisi od raznih oblika, ne samo zvanične, diplomatije. Tim nam je manje i shvatljivo i prihvatljivo – da profesionalni diplomata istupa nediplomatski.