Infantilni očevi

Svaki čovek, bez obzira na svoje godine, ima u sebi „unutrašnje dete”, svoje dečje Ja. Ono je pozitivan deo ličnosti jer je upravo kontakt sa detetom u sebi izvor energije, duhovitosti i zabave. Važna je proporcija: problem je kada neko potpuno isključi ovo dete u sebi i postane preozbiljan. Kaže se da ljudi ostare onda kada zaborave da su i deca i prestanu da se igraju. Nije dobro ni kada je osoba suviše često u svom dečjem Ja. Tada je drugi doživljavaju kao nezrelu, neozbiljnu, detinjastu, odnosno infantilnu.

Kada je privlačnost u pitanju, one muškarce koji imaju veoma izraženo dečje Ja žene često doživljavaju kao duhovitije, spontanije, vitalnije, energičnije, a tim i kao seksepilnije i privlačnije. Kada su uživanje, igra i zabava ono što povezuje par – „zabavljanje” zatose tako i zove – ovakvi muškarci zaista više odgovaraju. Ali, koliko su oni pogodni za ozbilju vezu? Zar višegodišnje zabavljanje ne bi trebalo da preraste u ozbiljnu vezu?

Jedan od načina da se definiše ozbiljna veza jeste spremnost da se rodi zajedničko dete. Često je žena ta koja oseća da je spremna za ulogu majke kao sledeću fazu ličnog razvoja. Žena može očekivati da se partner sa kojim se zabavlja paralelno emocionalno razvija i da će on, ako je zaista voli, biti spreman za zajedničko dete. Infantilni muškarac je zaustavio svoj razvoj i nije spreman za ulogu oca. To nije povezano sa ljubavlju prema ženi, već sa tim što nije spreman na odricanje koje zahteva ta uloga. Osoba je spremna za ulogu roditelja onda kada je spremna da na nekoliko godina, privremeno priguši svoje dečje Ja i da potrebama novorođenog deteta da prednost nad svojim. Bez toga nastaje situacija da je „dete dobilo dete”. A deca nisu dobri roditelji.

Infantilni otac rođenje vlastitog deteta doživljava dvojako: kao roditelj koji je dobio sina ili kćerku, i kao stariji brat koji je dobio mlađeg brata ili sestru. Zbog toga on rođenje deteta može doživeti kao gubitak ljubavi žene (koja je sada posvećena majka) i postati nezadovoljan odnosom. Može prema vlastitom detetu pokazivati ljubomoru. U takvim okolnostima žena može uvideti da je rođenjem jednog deteta dobila dvoje „dece” o čijim psihološkim potrebama mora da brine. Nastaje kriza u vezi koja se može razrešiti time da muškarac konačno prihvati ulogu oca, ali i time da on zaključi da nije spreman za tu ulogu, da ga veza „guši”. On može svoje potrebe sve više zadovoljavati izvan kuće i veze, sve do raskida ili razvoda.

Kvalitetno zabavljanje ne vodi automatski u dobru ozbiljnu vezu. Zato je potrebno sagledati da li je izabrani muškarac sposoban da dovoljno brine o onima koje voli i koji su mu bliski.